Sedim u mojoj piceriji i primam koverte. Dolazi Gurko, tako ga zovem jer me podseća na Urka, gorilu iz „Planete majmuna“. Trti se da je bitan lik na Vračaru, bliži sa Žvalandrejem, nego sa Žvalegom, ali baš takav mi treba.

„Koliko ovde ima?“, premećem evre po koverti. Nije da nemam poverenja, Gurko bi mi dao svoju desnu ruku, ali moram da smaram, u skladu sa funkcijom.

„Sve, gospodine Dragiša! Išao sam jutros po svim kafićima, delio im mali Mućak šljage, sve dok im nismo iscedili i poslednji cent!“

„Aj’ da ti verujem. Nego, imam nešto važno s tobom da popričam…“, naginjem se ka njemu koliko mogu, da mi ne ispadne stomačina kroz košuljče, kao malom Piši prekjuče na TV.

„Stvarno? Šta?“, sav se zarumeneo Gurko od ushićenja.

„Specijalni zadatak.“

Nastavak razgovora s amigom

© Danas