Odlazim u Novi Sad, pre svega jer volim da razlepim bentlija dvesta po autoputu. Tamo me, sa dvadesetak svinjskih glava u četničkim majicama, dočekuje ćelavi ćoravi som.

„Gospodine Dragiša, očekujemo vaša naređenja!“, salutira, a ja mu, kao i uvek kad ga sretnem, lupam čvrgu, idealnu za tu uglančanu čelenku.

„Prvo naređenje je da me poljubiš u dupe, nakazo“, odgovaram, a njegovi ratnici ne znaju da li se zezam ili sam ozbiljan. „Ozbiljan sam. Ajde prvo to, pa da nastavimo.“

Spuštam maskirni šorts ispod bulje. Okrećem mu dupe i on ga ljubi, jednom, nežno.

„Triput, srpski“, kažem strogo i on me ljubi u dupe još dva puta. „E tako, a sad da vidimo šta će ova gospoda da rade. Mirno!“

Debeli, ćelavi majmuni staju u stav mirno, onoliko koliko mogu.

Bolje rat nego aps

© Danas