Krajem februara i početkom marta 1998. eskalira kriza na Kosovu, dolazi do ozbiljnih oružanih sukoba policije s Albancima, odnosno, kako je sugerisano zvaničnim saopštenjima, „šiptarskim teroristima“. Počelo je demonstracijama albanskih studenata krajem decembra, na koje je policija odgovorila krajnje brutalno.

Sve je to imalo veliki odjek i u zemlji i u svetu. Došlo je do brojnih reakcija i osuda policijske represije. Učinio je to i, dotad ćutljivi, patrijarh Pavle. U pismu koje je uputio Studentskom pokretu za albanski univerzitet u Prištini, a koje je zvanični Beograd prećutao, istakao je:

„Iako sam već duže vremena na novoj dužnosti, posle tri i po decenije episkopske službe na Kosovu i Metohiji još sam građanin Prizrena. Sva građanska i lična dokumenta izdata su mi onde. Primam tamošnju penziju i zato Vam se obraćam kao svojim sugrađanima.

Razmišljam o zahtevu u Vašem Proglasu da zauzmete mesta koja Vam svakako pripadaju u zgradama državnog Univerziteta, ali se pitam kako zamišljate svoj povratak kada ne priznajete državu čiji je to Univerzitet. Država nije isto što i njeni režimi, već istorijski, geografski i mnogostruki organizam koji ima svoj identitet i ustanove starije od svake politike.

Čudnim mi se čini i položaj Vaših sunarodnika i Vas kada tražite i dobijate legalno pasoše Srbije. Slobodno odlazite i slobodno se vraćate u državu koja je jedino za Vas nelegalna iako najveći deo sveta danas priznaje njeno postojanje i njenu celovitost. Vi se po toj državi slobodno krećete i bezbedno živite na celim njenim prostorima. Da je Srbima u Hrvatskoj bio priznat ma i jedan deo autonomnih prava, koja su bila podeljena Albancima na Kosovu, do rata 1991. ne bi ni došlo, rekao mi je umni državnik jedne susedne zemlje.

Kako je Koštunica pobedio Miloševića

Vaše mirne demonstracije razumem. No, stanje na Kosovu zahteva ozbiljno, mukotrpno otvaranje svih pitanja koja truju odnose između naša dva naroda, kao i njihovih suseda a potresaju i čitav balkanski prostor…

S jedne strane, Vaši nacionalni predvodnici na prividno drugačije načine, s podeljenim ulogama misle isto i imaju samo jedan cilj. A Vi, ako i dobro znate koji je, možda ne slutite čemu on vodi. Zvanična srpska politika, opet, zatvorena u sebe, neće moći da ovlašćeno predstavlja prava i interese svoga naroda sve dok ne okupi najpozvanije, najtrezvenije ljude dobre volje, sposobne da razumeju, strpljive i spremne da razuvere, dostojne poštovanja za svaki razgovor i dogovor.

Da je od jednoumlja političke ideologije opasnije nacionalno jednoumlje, u to nas je uverio nedavni rat i njegove preteške posledice. Strpljenje je dostižnije od ishitrenih zahteva i mnogo šta još svi moramo podneti dok se ne izvrše korenite promene stanja bez kojih nema opstanka ni Vama ni nama, ni drugima oko nas. A opstati možemo, kako sami kažete u svom Proglasu, ako se ne traži pobeda nad protivnikom, već ako u svakoj prilici postupamo kao ljudi, po večnoj pravdi Boga jedinoga.

NJemu se molim za dobro svih naroda ove zemlje, a pre svega za Vas mlade, da biste živeli bolje, dostojnije ljudi nego mi u dosadašnjim naopakim vremenima. Upućujem zato izraze duboke potištenosti i protesta što su državni čuvari reda upotrebili silu da bi rasturili takve demonstracije kakvim ih Vi predstavljate.........

© Danas