Možda bi priču o „5. oktobru“ trebalo započeti sa 9. junom 1999. kada se potpisivanjem tzv. „Kumanovskog sporazuma“ okončala vojna intervencija (agresija) NATO alijanse na Saveznu Republiku Jugoslaviju (SRJ). Iako je već sutradan Savet bezbednosti doneo Rezoluciju br. 1244 kojom je Kosovo stavljeno pod protektorat međunarodne zajednice, mediji u Srbiji su – zbog produženog roka za evakuaciju vojske, proglasili „pobedu u ratu“.

U međuvremenu, kod građana raste nezadovoljstvo prema bahatom i zločinačkom Miloševićevom režimu, koji se odavno „odvojio“ od naroda – sejući strah i brutalno se obračunavajući sa svim svojim političkim protivnicima (koji se po pravilu proglašavaju za „državne neprijatelje“). Beograd je zahvatio još veći talas nasilja, praćen brojnim ubistvima u sadejstvu kriminalnih klanova, tajne policije i samog državnog vrha.

Na drugoj strani, autoritarni režim Slobodana Miloševića dostiže vrhunac – ponesen populističkim sloganima o „pobedi u ratu“ i „obnovi, izgradnji i razvoju “ – on ne sagledava svu pogubnost sopstvene politike, nego raspisuje za 24. septembar 2000. (prevremene) izbore za predsednika SRJ.

Kako je na njima bio pobeđen od Vojislava Koštunice – novog kandidata Demokratske opozicije Srbije (DOS), ponovo pokušava da ospori (lažira) rezultate izbora. Situacija kulminira 5. oktobra kada iz čitave Srbije na poziv DOS-a pristiže u Beograd na hiljade nezadovoljnih građana da brane izbornu volju suverenog naroda.

„Promenili smo vlast, ali nismo sistem“: Sećanje na Peti oktobar, 24........

© Danas