Red antibiotika, red vrtića.

Gotovo dve pune godine ovako je izgledao život Sanje Radovanović iz Pančeva i njenog sada sedmogodišenjeg sina.

Sve dok dečak nije otišao na operaciju trećeg krajnika, koji je bio glavni uzrok čestih upala ušiju i grla.

„Svako dete ima treći krajnik, koji se u većini slučajeva posle puberteta smanji i nestane.

„Kada pravi zdravstveni problem to je glavni znak da dete treba da ide na operaciju“, kaže Vladan Šubarević, lekar za uho, grlo i nos na Institutu za majku i dete „Dr Vukan Čupić“ u Beogradu.

Ne bi trebalo da se ide pod nož po svaku cenu, dodaje.

„U Institutu se godišnje uradi više od 2.000 operacija krajnika, od čega oko 700 samo trećeg.

„Ostatak Srbije radi daleko manje i ukupan broj u celoj Srbiji je manji nego u Institutu“, kaže otorinolaringolog Šubarević.

U Srbiji je u 2023. urađeno 4.857 operacija vađenja krajnika, dok je u 2014. taj broj bio 6.395, podaci su Instituta za javno zdravlje „Batut“.

Krajnici imaju imunološki značaj kada su zdravi, a treći krajnik ima sličnu funkciju iako je ona mnogo manja, objašnjava doktor Šubarević.

„U krajnicima se stvaraju antitela koja su prva liniija odbrane protiv virusa i bakterija, ali kada su zdravi i ne prave problem.

„Kada ih streptokoka, bakterija, napadne ta funkcija se gubi, pa i........

© Danas