„Ko sme da vas pogleda u oči“, glasio je izborni slogan jedinstvenog kandidata ujedinjene opozicije na izborima 24. septembra 2000. godine.

Taj kandidat bio je Vojislav Koštunica, koji je, ocenila je tada udružena opozicija, bio ujedinjujući faktor, pomirljiv izbor za leve, desne, umerene i ujedno najbolja protivteža Slobodanu Miloševiću, koji je neprikosnoveno vladao Srbijom i SR Jugoslavijom više od decenije, a koga su protivnici optuživali za diktaturu, ubistva političkih neistomišljenika, ekonomski sunovrat, nemaštinu.

„Vreme je“, glasio je još jedan izborni slogan opozicije, koja je posle godina manje ili više bezuspešnih pokušaja da glasačkim listićima pobedi Miloševića, okupila i građanske inicijative i organizacije.

I još optimističnije parole: „Gotov je“, „Puk’o je k’o zvečka“ i „Nas je više“.

Na današnji dan 24. septembra 2000. godine održani su predsednički izbori na kojima je Milošević izgubio vlast, ali je potom odbio da prizna pobedu.

Bio je to uvod u velike demonstracije 5. oktobra koje su označile kraj Miloševićeve vladavine.

Zapadne diplomate su posle potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma sa Bosnu i Hercegovinu, Slobodana Miloševića proglašavao „faktorom mira i stabilnosti na Balkanu“.

Ali taj status nije dugo zadržao.

U Srbiji je raslo nezadovoljstvo ljudi, pre svega, ekonomskim stanjem, ali i mnogim slučajevima nekažnjenog nasilja, nerasvetljenih ubistava, rasta kriminala, gušenja medijskih sloboda.

Jačale su građanske inicijative, a važno mesto zauzeo je studentski pokret Otpor, čiju su okosnicu činili istaknutiji članovi Studentskog protesta 1996/97.

Ti protesti su bili izazvani prekrajanjem izbornih rezultata na lokalnim izborima.

Organizacija Otpor, čiji je zaštitni znak bio logo sa stilizovanom pesnicom, okupila je mlade, studente, sindikate i Miloševiću se suprotstavljala gerilski, pre svega grafitima, plakatima i nalepnicama.

Miloševićev režim je prepoznao opasnost koja mu preti od ovog pokreta, čija je popularnost rasla i kojem su se pridružile i poznate ličnosti.

Zbog raznih gerilskih akcija, Miloševićev režim je počeo obračune sa „otporašima“, koji su neretko brutalno prebijani.

Tadašnji ministar policije Vlajko Stojiljković čak je Otpor okarakterisao kao „terorističko-fašističkom organizacijom“.

Na inicijativu jedne od najvećih stranaka opozicije – Srpskog pokreta obnove – koju je predvodio harizmatični književnik Vuk Drašković, 10. januara 2000. godine formirana je Demokratska opozicija Srbije (DOS).

Bila je to neočekivana koalicija 19 stranaka.

Bez obzira na političke razlike, ponekad dramatično suprotne, spajao ih je zajednički cilj – Slobodan Milošević i kako ga svrgnuti sa vlasti.

Osnivači koalicije bili su Srpski pokret obnove sa Vukom........

© Danas