Nebitno ili ne bitno, i te kako ili itekako, posle podne ili poslepodne?

Na ovakva pitanja Milica Pavlović iz Kraljeva odgovore često potraži na internetu.

„Nekad nisam sigurna i moram da proverim šta ide spojeno, a šta odvojeno“, kaže 25-godišnja devojka za BBC za srpskom.

Prema međunarodnim preporukama, pismenima se smatraju učenici osnovnih i srednjih škola, kao i svi oni koji se u momentu popisivanja stanovništva ne školuju, ali su završili više od tri razreda osnovne škole.

„U nekom osnovnom smislu, biti pismen znači vladati pravopisnom normom srpskog jezika.

„Ipak, to danas zahteva mnogo više znanja i veština nego pre 50 godina“, kaže Miloš Milićević, nastavnik srpskog i doktorand na Filološkom fakultetu u Beogradu, za BBC na srpskom.

Pravopisna norma je skup pravila koja propisuju kako se reči pišu, među kojima je upotreba malog i velikog slova i znakova interpunkcije.

Pismenost više ne znači samo poznavati gramatiku maternjeg jezika, već i snalažljivost u korišćenju interneta, razumeti kako funkcionišu društvene mreže i kako se dele informacije i digitalni sadržaji koji se koriste za učenje, objašnjava Gordana Galović, stručnjakinja za marketing, za BBC na srpskom.

Međunarodni dan pismenosti se od 1967. obeležava svakog 8. septembra.

U prepisci sa prijateljima Milica retko koristi velikih slova, a često i skraćuje reči.

„Mislim da u neformalnoj komunikaciji nema potrebe da se bude toliko strog u poštovanju pravopisa“, kaže ona.

U pitanju je „generacijski fenomen“, smatra Slavko Stanojčić, profesor na Filološko-umetničkom fakultetu u Kragujevcu.

„Zbog sve većeg razvoja tehnologije, deca i mladi navikavaju se na kratke poruke, skraćenice i neformalni stil sa društvenih mreža, što polako slabi osećaj za pravilno izražavanje i poštovanje gramatičkog sistema“, kaže on za BBC na srpskom.

Do toga dovodi „sve brža komunikacija“.

„Vreme posvećeno preciznom pisanju se smanjuje, a time se zapostavljaju opšte norme jezika.

„U tom smislu, digitalno okruženje može da dovede do opadanja pismenosti, a ako se ne obraća pažnja na standarde i normativni gramatički sistem, sve manje ljudi će biti zaista pismeno“, zaključuje on.

Dragani Janković iz Vrnjačke Banje nekad je potrebno i po nekoliko sati da desetogodišnjoj ćerki pomogne u pisanju domaćih zadataka.

„Naviknuti su na brzu komunikaciju, kratke poruke i emotikone.

„Kada treba da napišu sastav ili duži tekst, teško im je da povežu misli u........

© Danas