Srpska Pravoslavna Crkva svojoj duhovnoj deci o Božiću 2024. godine

PORFIRIJE

po milosti Božjoj pravoslavni Arhiepiskop pećki, Mitropolit beogradsko-karlovački i Patrijarh srpski, sa svim arhijerejima Srpske Pravoslavne Crkve – sveštenstvu, monaštvu i svim sinovima i kćerima naše svete Crkve: blagodat, milost i mir od Boga Oca, i Gospoda našega Isusa Hrista, i Duha Svetoga, uz sveradosni božićni pozdrav:

MIR BOŽJI – HRISTOS SE RODI!

Draga naša deco duhovna,

Danas, sabrani na svetoj Liturgiji, proslavljamo Rođenje Gospoda Boga i Spasa našega Isusa Hrista, Onoga Koji je „radi nas ljudi i radi našega spasenja sišao s nebesa, ovaplotio se od Duha Svetoga i Marije Djeve i postao čovek”. U radosti duhovnoj proslavljamo Događaj koji je toliko velik da je podelio istoriju ljudskog roda na dva dela! Ovaj Događaj sveti Maksim Ispovednik naziva ciljem tvoračkog čina Božjeg, – Tajnom Hristovom, sjedinjenjem Boga i tvorevine u Ličnosti Sina Božjeg Koji je postao čovek, – što možemo razumeti jedino ako imamo u vidu da stvoreni svet ne može postojati večno bez jedinstva sa Bogom Tvorcem. Zašto? Pre svega zato što je, po rečima svetog Atanasija Velikog, priroda tvorevine – nekadašnje nebiće, odnosno što je ona smrtna. Da bi stvorena priroda prevazišla smrt i postojala večno, mora da bude u zajednici sa samim Izvorom života, sa Trojičnim Bogom, Jedinim po prirodi Večnim i Nestvorenim.

U tu zajednicu smo svi mi ljudi, jednom i za svagda, uvedeni kada je, pre dvadeset stoleća, blagovoljenjem Boga Oca i sadejstvom Duha Svetoga, Sin Božji Jedinorodni sišao u istoriju ljudsku, u „dolinu plača”, da bi se, u krajnjem smirenju, očovečio i u maloj Vitlejemskoj pećini rodio kao Dete. Priklonivši nebesa zemlji, podario nam je neraskidivu zajednicu sa Bogom. Bespočetni, besmrtni i savršeni Bog unižava Sebe i poistovećuje se sa nama, sa Svojom tvorevinom, i primajući ono što je neuporedivo manje od Njega daruje nam ono što je neuporedivo uzvišenije i savršenije od nas. Nadumna ljubav Božja, promišljajući o večnom čovekovom naznačenju, po blagovoljenju Svete Trojice htela je da stvoreni svet bude isceljen i spasen u Bogočoveku Hristu. O dubino bogatstva i premudrosti Božje! Večnost je zagrlila prolazno, nestvoreno se neraskidivo sjedinilo sa stvorenim, besmrtnost je iscelila smrtno. Jednom rečju, Bog je postao čovek da bi čovek bio obožen, da bi postao bogočovek po blagodati.

Svako od nas, braćo i sestre, neka danas svoje srce zagreje plamenom koji je grejao novorođenog Bogomladenca, a od svoga doma, radošću porodičnog okupljanja, načini Vitlejemsku pećinu! Istovremeno mi, koji praznujemo u miru, ne smemo zaboraviti one koji stradaju, tuguju i ove dane radosti provode prognani iz svojih domova, ponavljajući tako sudbinu Bogomladenca Hrista, već u najranijem detinjstvu prognanika, koji je, zajedno sa Svojom Presvetom i Prečistom Majkom i pravednim Josifom Obručnikom, morao da beži u Egipat pred tiraninom Irodom.

Isti taj Bogomladenac i danas, ne samo metaforički nego i stvarno, bivajući nosilac pune ljudske prirode, deli izgnanstvo, tugu i stradanje svih nevoljnika na zemaljskoj kugli. Vidimo kako u mnogim krajevima sveta majke i očevi, sa dečicom u naručju, bežeći od savremenih Iroda, doživljavaju i u 21. veku sudbinu........

© Нови Стандард