Priča o internetu i o društvenim mrežama kao potpuno slobodnoj platformi bez suštinskog vlasnika ili bez prave upravljačke ruke, gde svaki akter i svaki stav imaju podjednak tretman, danas, dvadesetak godina nakon što je plasirana u javnost, zvuči krajnje naivno i može se nazvati prvorazrednom bajkom 21. veka.

Nažalost, ta bajka bez obzira na svoj renome šarene laže i dalje prolazi kod dela populacije, ali istina koja stoji iza najznačajnije tekovine modernog doba – a internet to nesumnjivo jeste – bitno je drugačija.

Internet i naročito aplikacije za masovnu komunikaciju koje su na njemu razvijene oduvek su bili platforme za globalni uticaj – ali svojim krajnjim sadržajem, dok je uporedo sa tim, uticaj na sam profil sadržaja, pogotovo na njegovo rangiranje u virtuelnom svetu, bio i jeste sve samo ne globalan.

Tim Berners-Li, jedan od ključnih ljudi u razvoju interneta, tvorac globalne mreže (WWW) uplašen za dalji život patenta čijem razvoju je i sam bitno doprineo, sredinom 90-ih je izjavio: „Iako je stvoren da donese slobodu, bojim se da će zloupotrebom i pre svega monopolom, na čudan način potpomognuti suprotnom – krajnjoj neslobodi. Zaista, internet i platforme za globalnu komunikaciju doći će do svake kuće na svetu, ali će se njima upravljati sa svega par adresa, a možda čak i samo sa jedne“.

Reči Bernersa-Lija, imaju posebnu težinu danas, kada više nema dileme da je borba za preimućstvo i za upravljačku ulogu na internetu ili u sajber svetu postala očit primer borbe za resurs, ništa manja nego što je to borba za energente ili teritoriju.

Očito ja danas izbrisana granica između virtuelnog i realnog sveta. Oba su postala podjednako realna i stvarna, i svet u celini danas jedino možemo posmatrati kroz njegova dva ravnopravna dela: fizički i virtuelni. Shodno tome, ako se osvrnemo na navike i tendencije savremenog čoveka, nameće se konstatacija: da su naše noge spremne da koračaju i naše pesnice spremne da udaraju ostale u fizičkom svetu, ali se zato naš mozak uveliko napaja idejama i motivima, indirektno i direktivama u onlajn prostoru.

Kada pogledamo uticaj koji je internet zajednica imala na dešavanja od ukrajinskog Majdana preko Sirije i Gruzije (nedavno i Rumunije), ili koliko su socijalne mreže doprinele drugoj pobedi Donalda Trampa na američkim izborima, postaje jasno o čemu je reč. Da nije tako ne bi kupovina nekadašnjeg Tvitera, a današnjeg Iksa, od strane Ilona Maska za pomenutu drugu pobedu Trampa, značila više od rada svih tradicionalnih medija i tradicionalnih sredstava javnog informisanja.

Štaviše, zid koji je između Trampa i javnosti podignut od strane dela internet zajednice potpomognut tradicionalnim medijima, srušen je kao kula od karata radom drugog dela internet zajednice, tačnije, kombinacijom objava na Iksu i Jutjub angažovanjem Takera Karlsona.

Na kraju krajeva, da nije tako, u Americi se ne bi digla tolika halabuka oko Tik Tok-a (jedne od retkih nezapadnih platformi sa globalnim uticajem) pod izgovorom da ima ozbiljnu tendenciju da kvari američku omladinu. Kineski Tik Tok, označen je kao opasan po Sjedinjene Države, ne zbog trenutno preovlađujućeg sadržaja koji se može okarakterisati kao: mladalačko-estradno-jeftin, već zbog svog dometa i realnog uticaja koji u svakom trenutku može biti iskorišćen za, po Ameriku potencijalno opasno, političko delovanje, a nad kojim Vašington nema i neće imati kontrolu.

Inače, odnos koji prema društvenim mrežama i onlajn medijima sve više zauzimaju vodeće sile sveta, a koji ide u pravcu filtriranja sadržaja i donošenja pojedinih zakonskih ograničenja, sugeriše da borba, ne samo za preimućstvo, nego i za osnovni suverenitet u modernom dobu traži dve stvari: autonomno pravo na narativ i atomsku bombu. Za one male igrače na svetskoj pozornici, u nedostatku ostalog, pravo na narativ je jedino što može da sačuva, ne samo deo suvereniteta, nego i opstanak jednog etniciteta u........

© Нови Стандард