U komunističkoj Jugoslaviji mnogi intelektualci su bili izloženi raznim sankcijama vlasti koja je represivno odgovarala na kritička mišljenja. Jedan od najznačajnijih srpskih intelektualaca, filozofa prava i društvenih mislilaca druge polovine XX veka, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Mihailo Đurić platio je visoku cenu kada je, u martu 1971. godine na Pravnom fakultetu u Beogradu, na javnoj raspravi o ustavnim amandmanima upozorio (u tekstu: Smišljene smutnje) da oni vode dezintegraciji Jugoslavije.

Tada je profesor Đurić, između ostalog, kazao: „Treba odmah reći da predložena ustavna promena iz osnova menja karakter dosadašnje državne zajednice jugoslovenskih naroda. Ili tačnije: tom promenom se, u stvari, odbacuje sama ideja jedne takve državne zajednice. Ukoliko nešto još i ostaje od nje, to je samo zato da bismo u sledećoj, takozvanoj drugoj fazi promene imali još šta da privedemo kraju. Treba biti načisto sa tim da je Jugoslavija već danas gotovo samo geografski pojam, budući da se na njenom tlu ili, tačnije, na njenim razvalinama, i to pod maskom doslednog razvijanja ravnopravnosti između naroda koji u njoj žive, uspostavlja nekoliko samostalnih, nezavisnih, čak međusobno suprotstavljenih nacionalnih država. To je činjenica kojoj treba smelo pogledati u oči.“

Nije to bila samo puka politička procena (čiju tačnost je potvrdilo vreme koje će ubrzo nastupiti), već filozofski glas savesti profesora Đurića.

***

Presuda će odlučiti o sudbini jednog velikog načela koje u hrabrosti za istinu vidi najviši izraz ljudskog dostojanstva i najjaču potvrdu društvenog angažovanja, pa će, prema tome, ta presuda posredno uticati i na životne izglede mnogih mojih đaka kod kojih sam tokom toliko godina nastojao da probudim ljubav prema istini kao najvećoj strasti uma ili, što je jedno te isto, ljubav prema pravdi kao najvažnijoj odrednici karaktera.

Završna reč profesora Mihaila Đurića na sudu

***

Izlaganje i diskusije sa javne rasprave objavljeni su u časopisu Anali (br. 3/maj-jun 1971) Pravnog fakulteta u Beogradu. Tužilac je časopis privremeno zabranio, a Vrhovni sud Srbije je konačno zabranio rasturanje i naložio da se svi primerci „imaju uništiti putem industrijske prerade“.

Zbog objavljivanja izlaganja profesora Đurića zabranjen je i list Student (br. 10-71), a potom je usledila i optužnica protiv profesora Mihaila Đurića zbog krivičnog dela iz čl. 118 st. 1 KZ (neprijateljsko delovanje protiv društvenog i državnog uređenja; podsticanje i pozivanje na........

© Нови Стандард