Poznati konzervativni novinar, Mihael Paulvic (Michael Paulwitz), je nedavno u uvodnom članku berlinskog nedeljnika Junge frajhajt (Junge Freiheit) opisao današnju Nemačku, za koju levi liberali tvrde da je najbolja Nemačka koja je ikada postojala, kao paralelni univerzum.

Jedan svet je onaj koji se može videti na svakom koraku i u njega spadaju: prljavi i zapušteni javni prostori, upropašćeni javni prevoz, disfunkcionalna infrastruktura, porast kriminala povezanog sa drogom, napada nožem i seksualnih delikata, širenje prostora u kojima su red i zakon praktično suspendovani, talas bankrota, građani koje inflacija i birokratija dovode do očaja, te konačno masovan priliv došljaka iz stranog kulturnog kruga.

Sa druge strane postoji drugačiji, veseli svet šarene harmonije različitosti u koji ulaze oni koji zastupaju ispravno mišljenje i koji mogu da prilože konkretne dokaze da zastupaju diverzitet, energetsku transformaciju, zaštitu klime, antifašizam i koji su uvek spremni na odbranu „naše demokratije“ (OVDE).

Za stanovnike ovog drugog univerzuma rezervisana su budžetska sredstva, a novac pristiže različitim kanalima. Sve dok ideološka kasta ostaje na vrhu, dok u rukama drži instrumente moći i dok je u stanju da upravlja institucijama, njihovi klijenti naseljeni u utopiji diverziteta i ljudskih prava ne moraju da se brinu za svoju budućnost.

Ipak, kako primećuje Paulvic, i u tom svetu iz bajke postoje nevolje sa kojima se nekako mora izađi na kraj. Naravno, tamo najveći problem nisu devastirana i smećem zatrpana igrališta, niti to što su ona postala prostor okupiran od strane dilera droge i migrantskih kriminalnih klanova, već njihovo ime. Naime, u Kelnu je gradska uprava sasvim ozbiljno donela odluku da se igrališta od sada više tako ne nazivaju, jer je u pitanju neprikladno ime.

Razlog je, sasvim očekivano, diskriminacija. Novi naziv trebalo bi da signalizira da je reč o prostorima koji su pogodni za različite starosne grupe. Naime, mora se obratiti pažnja na integraciju i diverzitet korisnika i korisnica parkova u pogledu na njihovu starost, kulturnu pozadinu i moguće hendikepe. Da bi se na igralištima svi osećali dobrodošlo potrebno je promeniti oko 700 tabli u Kelnu na kojima će od sada stajati natpis „površina za igru i akciju“. Koliko će ova inkluzivna politika koštati građane Kelna sasvim je drugo pitanje.

Ipak, sigurno je da su borci za različitost umeli da naplate svoje usluge. To što ovi ratnici za socijalnu pravdu nisu samo cinični, nego zaista veruju da........

© Нови Стандард