Davne 2014. je „Informer” na naslovnoj objavio: „Ima muda: Srbi mu to neće oprostiti“. Radilo se, naravno, o Aleksandru Vučiću, tada premijeru.

Na stranu što je to bio rani signal da se „Informer” zanima za Vučićeve intimnije predele, hoću da ilustrujem u kakvim smo još romantičnim vremenima bili u pogledu medija i uopšte.

O tom se naslovu raspravljalo. Tako čak da sam za jedan radijski fičer prvi i poslednji put išao u odaje „Informera” i pričao sa Draganom J. Vučićevićem. U vreme, dakle, kada je još delovalo da ima smisla pričati i kada su „muda“ na naslovnoj bila skandal.

Danas, dvanaest i kusur godina kasnije, vulgarna ocena o hrabrosti premijera koji steže kaiš i smanjuje penzije deluje kao limunada u odnosu na „ustaše“, „šiptare“, „blokadere“… pa i na „ćacije“ ili povike „Vučiću, pederu“ kao izraz narodnog bunta.

A način razgovora, ako on u tragovima postoji, takav je da se onaj preko puta odmah i bez ostatka ima legitimisati kao istomišljenik inače će biti isključen, pregažen i ocrnjen. Deluje da više nema smisla pričati nego da će udariti kost u kost, crno u belo, pa kako bude.

Kada sam pročitao intervju naše Sonje Ćirić sa glumcem Svetozarom Cvetkovićem u novom broju „Vremena“, pomislio sam – ima muda, čaršija mu to neće oprostiti.

Ukratko, Cvetkovića plaši to što kost ide u kost, a vala misli i da nije sve crno ili........

© Vreme