Dva su načina da se razume Vučićev govor (ako se to uopšte može nazvati govorom) u Sremskoj Mitrovici. 1. Zastrašujuće, ako iz njegovih reči i njegovog držanja iščitamo da će vlast braniti po svaku cenu, dakle pokretanjem policije, vojske i batinaša protiv građana Srbije. 2. Urnebesno, ako ga razumemo kao lupetanje koje se kreće između straha i dezorijentisanosti.

Prvi način nećemo analizirati: da li će pokušati da pokrene policiju i vojsku na građane Srbije zavisi od procene da li će ga policija i vojska poslušati. Odgovor na tu nepoznanicu, međutim, dobiće samo ako policiji i vojsci izda naređenje da krenu na građane Srbije. Zbog toga ovaj nesređeni nastup razumemo kao splet koještarija, laži i busanja u prsa. Na to smo navikli.

Ipak, nekoliko je osvežavajućih detalja.

Mile i skriveni broj

Prvi se odnosi na njegovu komunikaciju s Miloradom Dodikom. Ima običaj Mile, objasnio nam je Nenadležni (a često se čuje s njim, naročito u poslednja tri miseca), da se javi iz čista mira, s vremena na vreme, neobavezno takoreći, ali kako Mile voli da krije broj svog mobilno, ponekad se ne Vučićevom telefonu ne pojavi Dodikovo ime.

Ali kako Nenadležni voli da se čuje s Miletom (ko ne bi voleo tako štogod?), on ipak odgovori. I tako, zazvoni telefon dok je Nenadležni ne nekom sastanku, nepoznat broj, ali zna on da je Mile, pa izađe sa sastanka i javi se, pa se slatko ispričaju. Na druge skrivene brojeve se na javlja. Samo se javlja na Miletov skriveni broj.

Pardon. Kako? Javlja se na Miletov skriveni broj, ali se na druge skrivene ne javlja. Ček, ček, Nenadležni, polako. Ako su svi brojevi skriveni, kako Nenadležni zna koji skriveni broj je Miletov? Paaaa… zapravo ne zna, jer ne može znati. Ali kako se onda javlja? O, ne javlja se. Lik laže.

Učitelji, nastavnici, profesori – nepošten soj

Sve vreme je Nenadležni pričao o........

© Vreme