Kanada nije mogla da bira nacionalni sport. U stvari, kad bolje razmislim, sport je izabrao Kanadu, led znači hokej. Zima, izolacija, opstanak uz zajedništvo, upravo palica i pak su suočavanje sa okruženjem, prilagođavanje prirodi, jednostavno kanadski pogled na svet ispod svog prozora. 

Identitet Kanade postoji, ma kako to konzervativcima delovalo skorojevički. Sadržan je već u samoj činjenici da Kanada nikoga od svojih građana nema potrebu da ubeđuje u bilo šta, pogotovo ne u to kome pripada. Tamo melting-pot još radi, za razliku od većine današnjeg sveta koji žuri da naglasi razliku. Primera je mnogo, dovoljno je pogledati južno od kanadske granice.

Pre svega definiše ga odsustvo stila. Što je i razumljivo, to je sport doseljenika koji su donosili nešto novo, zrnca bogatstva za zajednicu, multikulturalnost koja se prelila i na igru. 

Ima tu svega iako je Džesi Marš naravno zaražen "Red Bul" sistemom, jedan je od Ragnikovih ideoloških apostola. Ali, njegov tim je baš globalni proizvod, ima tu portugalskog insistiranja na posedu, engleskog tempa i duela, afrički koreni nekih igrača daće i "atletiku", umeju na momente da budu spontani kao neki južnoamerički tim. Opet, pogrešno bi bilo reći da su od svakog stila izabrali najbolje, fudbal bi bio najlakša stvar na........

© Sportske