Opština u kojoj živim već tri godine ne dodeljuje priznanje „Zaslužni građanin“. Ne znam šta je razlog, možda su istrošili sve zaslužne ministre i gradske funkcionere.

Poslednji put kada je to priznanje dodeljeno, dobili su ga generalni sekretar Vlade Novak Nedić, ministri Darija Kisić Tepavčević, Husein Memić, Mihailo Jovanović, Tomislav Momirović, gradski menadžer Miroslav Čučković i još dvadesetak gradskih sekretara, direktora JKP, gradskih ustanova, pojedinaca. Specijalno priznanje dobio je Siniša Mali. Nije vreme da se analizira ceo spisak, zadržimo se na njegovom vrhu, na najvišim funkcionerima.

Obrazloženje je isto za sve – to su ljudi koji su doprineli da Zvezdara bude mesto dobrog života i oni „zbog čijih se dela ponosimo i čijim se uspesima radujemo“.

Ovaj drugi kriterijum, nemojte pomisliti da sam uskogrudi lokalpatriota, valjda podrazumeva da taj čijim se delima ponosimo i čijim se uspesima radujemo, ipak ima neke veze sa našom opštinom. Da je tu rođen, da tu živi, jer ponosimo se delima mnogih umetnika i naučnika, ali nema smisla da im svima sve opštine u Srbiji dodele priznanja za zasluge.

Mene, međutim, više zanima prvi kriterijum. Pa se pitam čime su, na primer, generalni sekretar vlade ili ministar finansija doprineli mojoj opštini?

Da li je ministar finansija transferisao opštini više nego što je zakonom predviđeno? Da li je bez pitanja isplaćivao novac iz budžetske rezerve, i kad je trebalo i kad nije? U tom slučaju zaslužio je krivičnu prijavu, a ne priznanje za zasluge.

Naravno, ova moja zapitanost je retorička, jasno je da su u ovom sistemu devalviranih i degradiranih vrednosti priznanja, kao i proglašavanje pojedinaca za „počasne građane“, samo iskaz političke ljubavi. Ili poltronizma, da budem precizniji.

Shodno tome, bilo bi dobro kada bi u........

© Peščanik