Funkcionerska kampanja, nekada udarna pesnica u izbornim kampanjama, srozala se na isprazno lutanje ministara i lokalnih funkcionera po gradilištima, socijalnim ustanovama, kasarnama, otvaranje sajmova, manifestacija. Glavni igrač podneo je ostavku, nije više funkcioner, a dobar deo kampanje i u vreme dok je bio javni funkcioner, proveo je u inostranstvu. I odande je imao uobičajenu zavidno visoku medijsku pokrivenost, ali to ipak nisu bili promotivni događaji, pa time ni funkcionerska kampanja.

Nju je još od kovida, po značaju i uticaju, počela da prevazilazi podela novca građanima, svojevrsna kupovina naklonosti. Sa 430 miliona u kampanji 2023. godine, sada smo izgurali na gotovo milijardu evra. S druge strane, Vučićeva medijska prisutnost, čak i u svojstvu nosioca izborne liste, nadoknađuje dobar deo onoga što bi se moglo dobiti tradicionalnom funkcionerskom kampanjom predsednika Srbije. Ne treba zaboraviti da je on još 2022. godine, hoteći valjda da pokaže kako su tadašnje izmene medijskih zakona rešenje za funkcionersku kampanju, smanjio broj promotivnih aktivnosti i kompenzovao ih medijskom invazijom (u svojstvu predsednika) i upucavanjem miliona evra u oglašavanje.

Vučić se, ipak, bez obzira na to što se 27. septembra skratio za funkciju, zadržao na naslovnim stranicama osam režimskih dnevnih listova. Centralno mesto na naslovnici može da mu ugrozi samo kakva bljuzga protiv Studentske liste. Deluje kao da dnevni listovi (i portali) nisu primetili da je podneo ostavku na mesto predsednika. Zapravo, primetili su, podnošenje ostavke i predaja dužnosti bila je glavna vest, a već od narednog dana jedino što se promenilo bilo je izostavljanje funkcije. Bivši predsednik nastavio je da dominira, razgolićujući anatomsko-speleološku poziciju ogromne većine medija – nije sve vrvilo od........

© Peščanik