Znate one scene iz (loših) krimi filmova kad glavni junaci ili glavne zlice opljačkaju sef, pa ogromnu gomilu zlata natovare u kombi, pri tome se sve dobacujući zlatnim polugama. Sve je to samo (jeftina) zabava i ne treba se opterećivati činjenicom da je kubni metar zlata težak oko 20 tona, gotovo osam puta više od mermera, na primer. Bitna je pljačka, koliko vredi to što su opljačkali, a ne tehnički detalji koji otkrivaju koliko ne vredi scenario.

Ima, međutim, scenarija u kojima detalji mogu da otkriju da li je reč o pljački.

Beograd je u ponedeljak ujutro dobio novi simbol. Tako su, naime izvestili pojedini režimski mediji. Novi simbol, čudo neviđeno, jeste sat na kružnom toku na Trgu Republike.

Postavljanje sata je još krajem 2024. najavio Aleksandar Šapić, koji je već tada vizionarski predvideo da će to biti novi simbol Beograda. Zašto? Zato što smo (ko god to „mi“ bili) pokušali da nađemo tradicionalne satove koji su u Beogradu u prošlom veku negde bili postavljeni i došli smo (ko god „mi“ bili) do „ovog modela“ koji nam se (ko god „mi“ bili) najviše svideo.

Kada je sat osvanuo, bukvalno, jer je postavljen tokom noći, njegova mala kazaljka jedva da je okrenula pun krug, a društvene mreže, a potom i mediji koji se usuđuju da postave pitanje kako se troši naš (to smo sad zaista mi) novac, prikazali su nam mnoštvo istovetnih satova na ulicama i trgovima drugih gradova. Sa varijacijama u visini stuba i u tome da li imaju rimske ili arapske brojeve. Nema sumnje, međutim, da je sat autentično beogradski, samo što oni koji su uzore za simbol postavljali diljem Beograda tokom prošlog veka nisu zaštitili dizajn, pa su mangupi širom sveta zloupotrebljavali našu naivnost i dobrotu i načinili bezbroj kopija. Na koncu se pojavila i kineska kopija, koja se na Alibabi prodaje za 6.600 do 8.600 evra. Cena varira, možda u zavisnosti od visine stuba i toga da li su brojevi rimski ili arapski.

No, naš sat nije kineski već iz zemlje kolevke preciznog sajdžistva, ili bar njoj susedne – Francuske. Saznali smo da ga je izradila „čuvena njihova firma koja 150 godina pravi satne mehanizme“. I to nije sve! Sat radi na struju!. Ali ni to nije sve, sat „samostalno podešava vreme preko sistema GPS za letnje i zimsko računanje vremena“. I sve to za samo 10 miliona dinara plus PDV. A montaža? I montaža je ugrađena u cenu. Svi delovi koji su igrom slučaja istovetni sa onima sa neta su unikatni, „svaki deo je rađen zasebno“, „konstrukcija je čelična, a oko nje se nalazi oplata od livenog mesinga, što garantuje izuzetno dug, možda i neograničen vek trajanja“.

Inače još u julu prošle godine saznali smo da postoje problemi sa izradom sata (ili bar sa plaćanjem) jer je firma koja je dobila posao izrade – Primus BMJ d.o.o. – bila u blokadi. Finansijskoj, nisu bili problem „blokaderi“. Zbog toga je njen deo posla preuzela firma Livnica Jeremić 1927 d.o.o. Drugoj firmi nije bilo potrebno mnogo vremena da uđe u posao, što zbog činjenice da ima veliko iskustvo sa livenjem unikatnih umetničkih predmeta, što zbog činjenice da se Primus BMJ nalazi u Vrčinu na adresi Kragujevački put 143, i da joj je na čelu Slobodan Jeremić, dok se Livnica Jeremić 1927 d.o.o. nalazi na adresi Kragujevački put 143 u Vrčinu, a na čelu joj je Slobodan Jeremić.

Ono najvažnije u vezi sa ovim tekstom koji ne pokazuje tačno vreme i neće automatski preći na letnje računanje vremena 29. marta, ostavio sam za kraj. Mada ste to, siguran sam već čuli. Više puta. Sat je težak sedam i po tona i visok devet metara! Dobro ste čuli i pročitali: sedam i po tona. Sedam i po hiljada kilograma, sedam i po miliona grama sata čija je ulična (tržišna, zapravo) cena (da ne kažem naivno – vrednost) 10 miliona dinara bez PDV-a. Devet metara! To je 0,38 Stefana Nemanje ili 2,8 Karađorđa!

Ali ni to nije sve!!! Sat je, objavio je Tanjug u ponedeljak u praskozorje, „odmah pušten u rad“. A to su potvrdili i brojni reporteri jutarnjih programa koji su se uživo uključivali, sa bezbednog oboda kružnog toka, odakle se jedva u jednom kadru moglo sagledati svih devet metara stuba, unikatnog oklopa i čuvenog mehanizma.

Odmah u rad! Uzbuđenje ravno puštanju u rad kakvog nuklearnog reaktora, što reče Miloš Mileusnić na Tviteru.

Da se vratimo na početak. U onom filmu sa pljačkašima nije bilo bitno koliko je teško, već koliko vredi opljačkano zlato. U ovom filmu najvažnije je, izgleda, bilo koliko je težak i visok sat. Cinik bi primetio – opsenjivanje prostote, a neko prostiji – patkometrija – jeste isti kao, na primer, sat u Bukureštu pored tamošnje Trijumfalne kapije (notirati da se veća i od njihove i od pariske izgradi u Beogradu), ali je stub duži i sigurno je teži.

Ovde je cena nekako ostala najmanje bitna. Možda nije fer porediti kineski mehanizam sa Alibabe sa mehanizmom „čuvene njihove (francuske) firme koja 150 godina pravi satne mehanizme“. I zapravo ta cena, koja jeste 10-12 puta veća od Alibaba sata, jeste ono što ostavlja zrnce sumnje i ne dozvoljava da se olako zaključi da smo umesto Alibabe dobili njegovih 40 drugara i da je ovaj film iz žanra pomenutog u uvodu.

Naime, 100.000 evra je takva sića da naprednjak koji iole drži do sebe ne bi zbog toga ni savio leđa da ih pokupi sa ulice. Ili sa trga.

Peščanik.net, 23.02.2026.

Latest posts by Zlatko Minić (see all)

Šta zna dete… - 23/02/2026

Orden za suočavanje sa poganošću - 17/02/2026

Svako ima neki hobi - 12/02/2026

© Peščanik