Nevolje s impresivnim novim tehnologijama je u tome što one poseduju neverovatnu sposobnost da prikažu sav užas odnosa u koje ljudi ulaze, između sebe i sami sa sobom. Pošto sada imamo otvoren kanal direktne komunikacije sa visokom tehnologijom, na način koji se gotovo ne razlikuje od razgovora između živih ljudi, dobili smo možda i poslednju priliku da se iskupimo.

Pre gotovo tri milenijuma, pesnik Hesiod se jadao da je gvozdeno doba donelo bolje plugove, ali je istovremeno otvrdnulo srca ljudi. Zaključio je da je gvozdeno oruđe, poslato da iskuša ljudsku vrlinu, uništilo prihvaćene vrednosti s jednakom lakoćom s kojom je uvećalo bogatstvo. Zevs neće imati drugog izbora, kaže Hesiod, nego da uništi ljudski rod koji nije sposoban da zauzda moć stečenu tehnologijom. Danas se sa pojavom veštačke inteligencije događa nešto slično, zbog čega neprestano osciliramo između tehno-optimizma i tehno-očaja.

Ljudi su skloni davanju ljudskog oblika stvarima. Tako smo personifikovali vetrove i zaključili da Tiha (Sreća) mora biti jedna od Zevsovih ćerki. Danas ljudske motive pripisujemo i oblacima iz kojih udaraju gromovi. Neposredno pre nego što će se ubiti, Julija se obraća bodežu kao prijatelju: „O, dobri nožu moj! Evo ti kanije! Počivaj tu, pusti da umrem“ (prevod: Živojin Simić i Sima Pandurović). Možda nije poetično, ali moram priznati da mi je gotovo nemoguće da o svom motociklu, mašini bez duše, ne razmišljam kao o „njemu“, kao živom stvoru. Kada mi se pre neki dan ispraznio akumulator na čamcu, rekao sam mehaničaru da je „izdahnuo“. Kada štampač počne da mi pravi probleme, pitam se čime sam mu se zamerio.

Često to radimo s predmetima i silama koje očigledno ne poseduju svest. Pošto su se sada pojavili AI botovi koji kao od šale prolaze Turingov test, stvari se dodatno komplikuju. Richard Dawkins je nedavno obavio seriju razgovora s Anthropicovim Claudeom i ostao duboko impresioniran, naime, „pokazani nivo razumevanja bio je tako suptilan, tako senzibilan, tako inteligentan da sam poželeo da mu kažem: ‘Možda ti ne znaš da si svestan, ali ja znam da jesi!’“ Pomalo neodmerena izjava, pomislio sam, ali veoma značajna.

Dawkins, istaknuti biolog koji je mnogo učinio na popularizaciji osnovnih načela darvinističke evolucije i njenoj odbrani od reakcionarnih kritičara, ima iza sebe dugu istoriju korišćenja antropomorfnih alegorija. U izuzetnoj knjizi Sebični gen (1976), Dawkins prikazuje borbu za opstanak između različitih ljudskih........

© Peščanik