Kada su bombe počele da padaju na Iran, prognozirao sam da će Donald Trump tamo doživeti svoj Vaterlo. Posmatrajući kako njegova MAGA koalicija, u kojoj su zlokobno udruženi ogorčenost radničke klase i poreske olakšice za milijardere, polako tone u građanski klasni rat, parafrazirao sam Churchillov komentar o bici kod El Alamejna: u drugom mandatu, pre Irana, Trump nije doživeo nijedan ozbiljan poraz; posle Irana, neće ostvariti nijednu pobedu. I dalje stojim iza te prognoze, ali mislim da je sada treba proširiti novim zapažanjem: rat u Iranu je Trumpovoj družini plutokrata već doneo spektakularnu finansijsku pobedu.

U republici koja se odavno pretvorila u oligarhiju, mada periodično organizuje izbore, uvećavanje bogatstva plutokrata igra veoma važnu ulogu. Dok radnička klasa koja je Trumpa vratila u Belu kuću živi sve teže zbog visokih cena na benzinskim pumpama i u supermarketima, rat u Iranu donosi veliku dobit Trumpovim donatorima – naftašima, vlasnicima kapitala u oblaku, tehno vlasteli, preduzimačima i finansijerima. Nikada im nije bilo bolje. Dok kapetan tone zajedno s brodom, putnici prve klase se ukrcavaju na raskošne splavove za spasavanje, noseći sa sobom sveže ratne dividende.

Hajde da pokušamo da pratimo trag novca. Kada je Rusija napala Ukrajinu 2022. godine, kompanije vrednosti preko 10 milijardi dolara izgubile su za 10 sedmica neverovatnih 2,4 biliona ukupne kapitalizacije. Strah, neizvesnost i bauk rušenja globalnog poretka zbrisali su bogatstvo neverovatnom brzinom: akcionari su naučili da je rat u Evropi loš za njihove profite. Uporedimo to sada sa situacijom 10 sedmica posle bacanja prvih bombi na Iran. U istom vremenskom okviru, kapitalizacija kompanija vrednosti preko 10 milijardi uvećala se za 5,6 biliona dolara: pet hiljada i šest stotina milijardi dolara, zahvaljujući ratu koji gotovo svi vide kao ludost.

Brzina oporavka je impresivna, gotovo opscena. Posle pucanja dot-kom mehura 2001. godine, njujorškoj berzi je za oporavak trebalo 1.016 dana. Posle bankarskog sloma 2008. godine, oporavak je trajao 1.365 dana. Posle šoka pandemije, 217 dana. Posle ruske invazije na Ukrajinu, 338 dana. Svi gubici na berzi posle Trumpovog takozvanog „Dana oslobođenja“ i uvođenja visokih tarifa eliminisani su u roku od 57 dana. A rat u Iranu? Samo 12 dana. I to je sve: 12 dana je bilo dovoljno da Vol strit zaboravi na veliki rat u Persijskom zalivu koji je svetskim tržištima uskratio petinu ukupne količine izvezene nafte, još veći postotak prirodnog gasa i skoro 90% helijuma neophodnog za proizvodnju mikročipova – gradivnih elemenata kapitala u oblaku. Onda ne čudi to što je jedan moj student na to konstatovao da ovo nije tržišna ekonomija već mafijaški reket prerušen u berzu?

Šta je dovelo do tog munjevitog oporavka? Uobičajeni osumnjičeni. Pre svega, vlasnici kapitala u oblaku, tehnološki gospodari koji su u globalnom hijerarhijskom poretku nadmašili nekadašnje industrijske barone i bankare. Oporavak berze je gotovo u celosti........

© Peščanik