U maju 2016. godine Vesna Pešić je na Peščaniku objavila tekst pod naslovom „Dosoljavanje“, u kome je iznela oštre ocene o ulozi tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova, Nebojše Stefanovića, o rušenju u Savamali i o izostanku reagovanja policije na taj vandalski akt. Ministar je osetio bol u duši i podneo je tužbu za naknadu štete protiv Pešić, protiv urednica Peščanika, Svetlane Lukić i Svetlane Vuković, kao i samog Peščanika. Deo teksta zbog kojih je ministar zatražio naknadu štete zbog duševnog bola često je navođen u ovom dugotrajnom parničnom postupku, a i u napisima povodom njega. Valja ga ponovo citirati, uglavnom iz razloga vaspitnog karaktera, da bi se aktuelni obesni funkcioneri podsetili da u Srbiji postoji pravni poredak koji ih ne štiti od kritike, ma kako ona oštra bila. Ni jednog jedinog, pa ni onog jedinog.

Javni funkcioneri su dužni da trpe kritiku, ma kako šokantnim i uvredljivim rečnikom ona bila iznesena. Jer oni imaju moć da utiču na svakodnevni život građana i da usmeravaju društvo u određenom pravcu. Njihova dužnost da trpe štiti slobodu misli i izražavanja i slobodu informisanja. Sa druge strane, građani koji niti su funkcioneri niti učesnici u javnom životu nisu dužni da trpe razuzdani i uvredljivi jezik političara. Naši građani, u tom pogledu, pokazuju istrajnu trpeljivost i trpe ono što nisu dužni.

Evo citata iz „Dosoljavanja“:

„Jedino je glupost ministra policije Nebojše Stefanovića nenadmašna i nepredvidiva. Do sada nismo otkrili zašto je baš njemu dodeljena uloga da ispadne najgluplji. Možda zato što se on uvek pojavljuje posle Vučića da ’zapuši’ preostale rupe. I kakve bisere je prosuo ovoga puta? Izjavio je da je ’spin’ to što je glavna vest u Srbiji rušenje tri nelegalna objekta u Savamali. Baš samo tri objekta? A videsmo onu gomilu šuta koju bageri danima uklanjaju, a i rušenje je trajalo celu noć. Ministar je mudro dodao da rušenje na takav način ne sme da se dešava, ali i kad se desi, nikako ne treba da bude glavna vest u Srbiji. Nego valjda treba da bude sporedna, ili da je i nema kao vesti da maskirani ljudi noću nelegalno ruše centar grada i vrše sijaset krivičnih dela. Jeste mu to mnogo glupo, ali ovo što sledi je najgluplje. Na pitanje novinarke zašto policija nije reagovala kada su je unesrećeni čuvari i vlasnici objekata u Savamali obavestili šta se dešava, on je rekao da policija nije smela da reaguje jer nije dozvoljeno ugrožavati živote policajaca! Mogla je, kaže ministar, da ih ubije električna struja iz porušenih objekata. I eto šta je ispalo – policija služi tome da čuva policiju!“

Prošlo je deset godina od podnošenja ove ministarske tužbe. Ujedno isto toliko traje pervertiranje pravosuđa Srbije iz čuvara prava građana u botove vladajuće kriminalizovane političke elite, nouveau riche, novoobogaćenih nosilaca vlasti i njima bliskih, koji se ne libe isticanja simbola stečenog novca, a još manje omalovažavanja građana.

Ipak, sve dok ova perverzija traje, Srbija ima normativni poredak koji poštuje pravo građana na kritiku vlasti. Taj poredak se, međutim, ili ne primenjuje ili je njegova primena šićardžijska, kompromiserska ili neretko čista zloupotreba prava. Trebalo je da interveniše Evropski sud za ljudska prava da bi se srpsko pravosuđe odvažilo da primeni srpsko pravo onako kako glasi. O tome sam detaljnije pisala u tekstu pod naslovom „Pravda koja je ipak stigla“, objavljenom na sajtu Peščanika 19. januara 2026. godine. To je........

© Peščanik