Pogibija stanovnika Surdulice Rastka Jovića, koga je, kako prenose mediji, vozeći većom brzinom od dozvoljene, automobilom udario Biraj Fatlind, izazvala je proteste stanovnika tog mesta. Oni su se pre oko dve nedelje pobunili, tvrdeći da policija nije reagovala iako je Fatlind, koji je sada u pritvoru, više puta viđen kako vozi ogromnom brzinom. Postavljaju i pitanje zašto je Hitna pomoć kasnila 45 minuta dok je, navode u pismu objavljenom na portalu nedeljnika Vreme, Jović „sve to vreme bio živ“.

Oni traže ostavku „celog policijskog vrha u Surdulici“, ali imaju i dodatni zahtev – da se „porodica i najbliža familija ubice Rastka Jovića trajno isele iz opštine Surdulica“. To Milan Tasić, po svemu sudeći autor pisma, koji je i govorio na protestima, obrazlaže time što kaže da ne veruje „da će posle teškog ubistva sa predumišljajem bilo koji sud moći da im ikada više omogući bezbednost“.

Gnev građana Surdulice zbog navodne nedovoljne efikasnosti rada Hitne pomoći je razumljiv, a njihov protest opravdan, iako možda malo zakasneo. U medijima se već godinama pojavljuju tekstovi kojima se skreće pažnja na ozbiljne probleme funkcionisanja ove službe, što su neki od pacijenata navodno platili životom. Ipak, stanovnici Surdulice se u tom smislu ne razlikuju od drugih; izostanak motivacije građana da se pobune dok god problem ne dođe do njihovog dvorišta čest je fenomen u Srbiji, barem od ratova devedesetih godina na području bivše Jugoslavije.

Ako bi se ispostavilo da je tačno da policija nije reagovala, iako je znala da je Fatlindova vožnja i tada bila opasna za prolaznike, zahtev za ostavkom policijskih čelnika takođe je više nego razumljiv. Pošto se veruje da je kriv za smrt Rastka Jovića, Fatlindu je određen pritvor od 30 dana i doneta je naredba o sprovođenju istrage zbog mogućeg krivičnog dela – teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja. Prema Krivičnom zakoniku, preti mu kazna od dve do deset godina zatvora.

Ono što ostaje nejasno jeste zašto autor pisma, koji se Vremenu predstavio kao pravnik, nije sačekao Tužilaštvo da okvalifikuje krivično delo za koje se osumnjičeni tereti, nego je sam zaključio da je reč o „teškom ubistvu“ – i to „sa predumišljajem“. Učesnici protesta pozvali su i na bojkot pekare čiji je vlasnik rođak osumnjičenog, iako je upitno šta je, osim etničke pripadnosti i porodičnih veza, ono što spaja Biraja Fatlinda i njega.

Jedan od članova Viber grupe „Pravda za Rastka“ je i ministar bez portfelja Novica Tončev koji živi u Surdulici. Mada su, prema pisanju Vremena, i preko ove grupe upućeni pozivi na iseljenje Fatlindove porodice, ministar nikada to nije nedvosmisleno osudio. Za Vreme je izjavio da samo želi da u vezi sa događajem od 9. februara „institucije odrade svoj posao“.

Pitanje koje se nameće je kako su autor pisma i oni koji ga podržavaju zaključili da je najbolje rešenje trajno iseliti porodicu Biraja Fatlinda i od koga to njima preti opasnost. To će možda biti primorani da objasne Višem javnom tužilaštvu u Vranju, koje je, kako je saopšteno za Peščanik, počelo predistražne radnje, pošto je Fatlindova porodica podnela krivičnu prijavu protiv više osoba, zbog sumnje da su izazivali nacionalnu, rasnu i versku mržnju i netrpeljivost.

Zahtev stanovnika Surdulice za iseljenjem porodice okrivljenog nema veze sa insistiranjem da, ukoliko se dokaže da je kriv za smrt Jovića, Fatlind bude i adekvatno kažnjen. Više deluje da se u ime borbe za pravdu koristi prilika da jedna porodica, čiji su neki od članova iz Prizrena i imaju „nezgodno“ prezime, bude proterana iz Surdulice. Na tužilaštvu je da odluči da li će protiv učesnika protesta biti podignuta optužnica, a onda na sudu da, ako bude dokazano da su krivi, odredi kaznu zbog izazivanja nacionalne, rasne i verske mržnje – krivičnog dela za koje je zaprećena kazna od šest meseci do pet godina zatvora.

Pitanje je da li bi stanovnici Surdulice učinili nešto što se može protumačiti kao izazivanje mržnje, da je neko od javnih ličnosti u Srbiji ikada kažnjen zbog izjava kojima se izazivaju mržnja i netrpeljivost prema manjinskim grupama.

Apelacioni sud u Beogradu je 2021. godine odbio tužbeni zahtev Nacionalnog saveta albanske nacionalne manjine protiv tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova Aleksandra Vulina zbog upotrebe izraza „Šiptar“. Imajući u vidu Vulinove desničarske i nacionalističke stavove, nije slučajno što taj izraz, okvalifikovan u nekoliko presuda kao govor mržnje, upotrebi doslovno svaki put kada pominje Albance. To nije zasmetalo ni Ministarstvu unutrašnjih poslova – na njihovom sajtu i dalje stoji Vulinova izjava iz 2022. godine, kada je rekao da je „slanje oružja Šiptarima od strane Velike Britanije neprijateljski čin“.

Izjave Dragoslava Bokana, poput one od pre par nedelja da je „službeni jezik u paklu hrvatski“, ne nailaze na reakciju Vlade Srbije, po čijoj odluci je prošle godine imenovan za predsednika Upravnog odbora Narodnog pozorišta u Beogradu.

Vladi nije zasmetalo ni to što je u februaru 2023. godine u kolumni u Informeru Kosovo nazvao „samozvanom šiptarskom Republikom Kosovo“. Naprotiv, u oktobru iste godine Vlada ga je postavila za člana Saveta Filološkog fakulteta u Beogradu.

Pre dva dana je objavljeno da je Savet Agencije za audio-vizuelne medijske usluge u Crnoj Gori doneo odluku o privremenom ograničenju prijema emisija „Novo jutro“ i „Novo jutro – Jutro sa dušom“ na televiziji Pink i to zbog „spornog govora usmerenog prema više nacionalnih i etničkih zajednica“. Ipak, ni nadležno tužilaštvo, ni REMu Srbiji nikada nisu reagovali na izjave gostiju i voditeljke, čije je ponašanje uvreda ne samo za pripadnike pojedinih nacionalnosti nego i za novinarsku profesiju kojom kaže da se bavi.

Televizija Pink, koja ima nacionalnu frekvenciju, ima neuporedivo jači uticaj na širu javnost nego grupa građana iz Surdulice. Utoliko pre je upitno da li će tužilaštvo u Vranju zaista istražiti da li ima osnova da se podigne optužnica protiv građana koji druge i sebe ubeđuju da je zahtev da jedna porodica bude trajno iseljena iz Surdulice deo njihove borbe za pravdu, pa čak i da je to dobro za ljude koji rizikuju da budu žrtve proterivanja.

Peščanik.net, 25.02.2026.

© Peščanik