Državnoj komemoraciji povodom obeležavanja 27 godina od početka NATO bombardovanja na Saveznu Republiku Jugoslaviju (SRJ), koja je 24. marta održana u Vranju, prisustvovali su najviši predstavnici vlasti u Srbiji, uključujući i Aleksandra Vučića, koji je održao govor.

Prema popisu žrtava Fonda za humanitarno pravo, tokom NATO intervencije stradalo je 450 civila srpske, crnogorske, albanske i romske nacionalnosti i 305 pripadnika oružanih snaga, među kojima pripadnici Vojske Jugoslavije, Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije i Oslobodilačke vojske Kosova.

U izveštaju iz 2000. godine, Amnesti Internešnal je utvrdio da su NATO snage napadima na civile u SRJ 1999. godine u više navrata prekršile pravila ratovanja i počinile ratne zločine.

Na početku obraćanja, predsednik Srbije je rekao da je 24. marta 1999. godine počelo „bestijalno bombardovanje jedne slobodne, suverene zemlje“, tokom kojeg su nam, kako je naveo, „(pripadnici NATO-a) ubijali decu, vojnike, policajce i civile“.

Za Vučića je Srbija tada bila slobodna zemlja, možda i zato što je na njegov predlog u oktobru 1998. godine donet Zakon o javnom informisanju, pa su nezavisni mediji bivali kažnjavani ogromnim novčanim kaznama, a cilj je bio samo jedan – ućutkivanje svakog kritički nastrojenog glasa prema tadašnjim vlastima.

Zakon o javnom informisanju iz 1998. ukinut je 2001. godine, ali se njegov inicijator u oktobru prošle godine, sa još 35 zvaničnika, među kojima je i Aleksandar Lukašenko, našao na listi Reportera bez granica pod nazivom „Predatori medijskih sloboda“. Prema oceni ove međunarodne organizacije, Lukašenko, Putin, Vučić i ostali pokazali su da gaje „mržnju prema slobodi medija“ i da imaju za cilj da „ućutkaju sve nezavisne glasove“.

Kao da želi to da potvrdi, Vučić je 24. marta u Vranju naveo da je NATO, osim „albanskih terorista koje su do zuba naoružavali, imao strašan uticaj kroz sve medije, posebnim transmiterima, puštanim iz okolnih zemalja, brodova itd.“, i da je cilj bio „unutrašnje rušenje Srbije“.

Iako je NATO tvrdio da je intervencija počela zbog politike Slobodana Miloševića, za vreme čije vladavine je Srbija učestvovala u tri rata, dok su ratne zločine činili i pripadnici JNA i srpskih paravojnih jedinica pod kontrolom državne bezbednosti, sve to je, rekao je Vučić, bilo usmereno protiv srpskog naroda.

U širenju tih, po Vučićevom mišljenju, netačnih teza, učestvovali su „dobrovoljni podanici okupacionih sila“, kojih je „oduvek bilo u Srbiji“. „I danas imate okupacione podanike u Srbiji koji kažu da je kriva Vlada i da su nas oni izložili“ (bombardovanju), naglasio je Vučić, verovatno aludirajući na nevladine organizacije koje se bave istraživanjem ratnih zločina i na neke od preostalih nezavisnih medija u Srbiji.

Vučić je naglasio da se tokom rata na Kosovu „junački borio general Lazarević“, misleći na nekadašnjeg komandanta Prištinskog korpusa Vojske Jugoslavije Vladimira Lazarevića, osuđenika za zločine protiv čovečnosti na Kosovu 1999. godine.

Lazarević je osuđen na 14 godina zatvora zato što je dokazano da je odgovoran za kampanju nasilja nad albanskim civilima na Kosovu posle početka bombardovanja SRJ, tokom koje je hiljade Albanaca ubijeno ili prisilno raseljeno, dok su neki bili žrtve seksualnog nasilja.

Kao i devedesetih godina, „Politika“ je svoju uređivačku politiku još jednom prilagodila željama aktuelnih vlasti, pa se početak intervjua sa, kako je navedeno, „generalom u penziji“ Vladimirom Lazarevićem, našao na naslovnoj strani izdanja ovog lista od 24. marta.

„Legendarni komandant i heroj“, kako je novinar „Politike“ nazvao Lazarevića, rekao je da se Vojska Jugoslavije borila da odbrani „otadžbinu, svetu srpsku zemlju“, dok je nad Srbima „sproveden genocid, najveći od Drugog svetskog rata“. Našao se tu i jedan citat Dobrice Ćosića, ali i patrijarha Pavla, koji je, podsetio je Lazarević, rekao da „sve prolazi, samo dobra dela ostaju zauvek“.

„Da li to za sebe mogu da kažu neljudi, zločinci i ubice i njihovi bezumni komandanti? Ne, sigurno ne“, rekao je, kao da govori i o sebi, Lazarević, za koga je Žalbeno veće MKSJ 2014. godine potvrdilo da „snosi individualnu odgovornost za pomaganje i podržavanje zločina protiv čovečnosti“ na Kosovu 1999. godine.

Pošto je Lazarevićevo komandovanje na Kosovu nazvao junačkom borbom, Vučić je u Vranju rekao da Srbija nikada ne treba da zaboravi zločine čija je bila žrtva i da ne treba gajiti iluzije da će se neko izviniti zbog bombardovanja SRJ 1999. godine. „Biće nekih časnih ljudi koji će reći – izvinite zbog civilnih žrtava, ali nikada neće reći da su izvršili agresiju i nikada se neće izviniti za zločine, jer bi to nosilo i pravne i političke posledice.“

Tako je nehotice podsetio na intervju koji je nedavno dao RTS-u, kada je na pitanje šta misli o Ratku Mladiću, osuđenom zbog genocida i zločina protiv čovečnosti tokom rata u BiH, rekao da to ne može da kaže jer bi time „ugrozio interese svoje zemlje“.

„Uvek ću to da pustim istoriji da sudi“, rekao je i dodao da „svako od nas“ (dakle, i osuđenik za genocid) „ima dobrih i loših strana“.

Deklaraciju o saradnji u oblasti odbrane i sigurnosti, koju su 18. marta prošle godine u Tirani potpisali ministri odbrane Kosova, Albanije i Hrvatske, Vučić je još jednom nazvao „vojnim savezom“. Ipak, naglasio je predsednik svih građana, „srpska država ima i odgovornost i ozbiljnost i nikoga neće napadati – ni Hrvate ni Albance“.

Sve što je do tada rekao kao da je bio uvod u ključnu Vučićevu poruku u Vranju: Srbija nikada ne treba da poveruje pričama o „humanitarnoj katastrofi“ 1999. godine na Kosovu. Time je negirao svedočenja 235 svedoka i više od 4.300 dokaznih predmeta na kojima se, između ostalog, zasniva presuda MKSJ protiv Lazarevića. „Legendarni komandant“ je za zločine protiv čovečnosti osuđen zajedno sa potpredsednikom vlade SRJ Nikolom Šainovićem, komandantom Treće armije Vojske Jugoslavije Nebojšom Pavkovićem i načelnikom štaba MUP-a Srbije u Prištini Sretenom Lukićem.

U specijalnoj emisiji RTS-a 24. marta uveče, posvećenoj godišnjici početka NATO bombardovanja, jedan od gostiju bio je upravo Šainović, čime je RTS nastavio „tradiciju“ pozivanja osuđenika za ratne zločine, kao npr. 2021. godine, kada su istim povodom gosti na nacionalnoj televiziji bili on i Vladimir Lazarević.

Vučić je pred kraj svog obraćanja rekao i da Srbija ne treba da zaboravi zločine koji su počinjeni nad Srbima devedesetih godina. „Iza nas stoji samo Srbija. Iza nas stoje ubijena deca. Iza nas stoje svi naši vojnici i policajci koji su svojim životima platili slobodu u kojoj danas uživamo. I da nije bilo njih, ko zna da li bismo i Beograd danas imali pod kontrolom“.

Tako je završio govor kako ga je i počeo – konstatacijom da je Srbija (kao što je bila i devedesetih godina) slobodna zemlja, ali je nametnuo i jedno „frojdovsko“ pitanje: zašto se predsednik države na komemoraciji, na kojoj je govorio isključivo o „njihovim zločinima“ tako nespretno izrazio, rekavši da „iza nas stoje ubijena deca“?

Peščanik.net, 26.03.2026.

© Peščanik