Godišnjica brutalnog prebijanja građana na protestu u Valjevu pokrenula je čitavu režimsku mašineriju koja se iz svih snaga upinje da odbrani neodbranjivo. Pošto, zahvaljujući video-snimcima na kojima je zabeleženo ovakvo divljanje policije, nije moguće negirati da se tako nešto desilo, vlast je pribegla staroj dobroj taktici zvanoj zamena teza.

Ono što zvaničnici vlasti i mediji naklonjeni režimu pokušavaju jeste da intervenciju policije u Valjevu opravdaju time da je te večeri policija napadnuta.

To se, naravno, ne radi slučajno, jer običnom čoveku zvuči sasvim opravdano da policija uzvrati ukoliko je napadnuta i zato režim uporno insistira isključivo na ovoj tezi, puštajući snimke napada dela protestanata na policiju, a zatim, nakon toga, snimke intervencije, i to one blaže, ako su takve intervencije uopšte i postojale.

Međutim, namerno se izostavlja protok vremena između napada na policiju i njihove intervencije, a to je, u stvari, suština i nešto što je esencijalno za čitav događaj, a ujedno i biće krivičnog dela koje je grupa policajaca izvršila.

Niko ne spori da te noći nije bilo napada na policiju, ili to bar ne bi trebalo da se spori ukoliko nam je stalo do prave istine, ali u trenutku dok je trajao napad policija je delovala pasivno, a jedino u tom momentu je imala ovlašćenje da upotrebi sredstva prinude.

Zbog čega policija nije u trenutku napada intervenisala, ostaje otvoreno pitanje.

Kada policija interveniše u grupi, odnosno kada interveniše kordon, ništa se ne radi individualno i samoinicijativno, već isključivo na komandu neposrednog starešine, pa je odbijanje napada mogao da naredi samo komandir tog voda.

Kako je policija propustila da interveniše dok je trajao napad na kordone, svaka naknadna primena sile nad licima, naročito nad onima koja ne pružaju otpor, nezakonita je i predstavlja krivično delo zlostavljanje i mučenje.

U ovom kontekstu, čak je potpuno nebitno da li su lica nad kojima je policija naknadno intervenisala prethodno........

© Peščanik