Koliko su tužilaštvo i policija u raljama političkog uticaja veoma slikovito objašnjava primer incidenta u kome se gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić sumnjiči da je udario odbornicu pokreta Kreni-Promeni Tatjanu Mićić.

Najpre bi trebalo naglasiti da funkcija gradonačelnika ne uživa apsolutno nikakav imunitet, te da su u ovoj situaciji policija i tužilaštvo morali da postupaju kao da je incident napravio običan građanin, ali sa mnogo većom pažnjom jer je u pitanju javni funkcioner.

Ipak, desilo se upravo suprotno, s tim što je, za razliku od ostalih slučajeva gde su simpatizeri SNS-a napadali građane i novinare, a policija potpuno odbijala da bilo šta preduzme, u ovom slučaju Šapić privilegovan vrlo perfidno, pre svega od strane Trećeg osnovnog javnog tužilaštva, koje je svojim saopštenjima za javnost odalo utisak da nešto radi, a suštinski je napravljeno više propusta koji se ne mogu okarakterisati kao slučajni.

U praksi, kada se dogode ovakve situacije, gde jedno lice u tuči nanese povrede drugom licu, onaj koji je osumnjičen obično biva zadržavan do 48 sati, kako bi tužilac pripremio ceo predmet i bio spreman da ga sasluša, a osumnjičeni za to vreme bio sprečen da ukloni tragove ili utiče na svedoke.

Međutim, da bi se izbeglo zadržavanje gradonačelnika, tužilaštvo je izvršilo manipulaciju lekarskim izveštajem oštećene, kojoj je konstatovan prelom nosa i gornje vilične kosti sa dislokacijom, što u većini slučajeva predstavlja teške telesne povrede.

Prvi korak koji se preduzima u slučajevima kada policija zatekne sve učesnike događaja na licu mesta, što se ovde i dogodilo, jeste da oštećenog,........

© Peščanik