19. april morao bi ostati zabeležen u istoriji srpskih medija, politike i sramote. Sva tri istorijska toka srela su se na Pinku: poziv na javni linč policajaca koji su sprečili namešteni incident sa dekom-provokatorom, sa sve zahtevom da se javno prikazuju njihove fotografije; patološki ispadi još jednog udbosaura sa opisom ustaških zločina i sa nijednim pogođenim padežom; izjava da su Hrvati „statistički“ većinom ustaše. I obilje najluđih jezičkih koluta preko glave sa „festivalskim ciljevima blokadera“, „kulturološkim udarom“ istih, „vlastovršiocima“, i konačno, „autošovinistima“, što valjda označava motorizovane kršitelje saobraćajnih propisa, a protiv Srba. Bez Klokana, Gnjilane iz Inđije, matorog hillbillyja, biča sudstva i jednog unjkavog nije išlo. Ukratko, predozirano, niko to ne bi izdržao: posle šeste vesti o vlasniku Pinka koji prosjači pevušeći u Londonu, u glavi je još samo skok kroz prozor, po mogućstvu njihov.

Sve to bio je samo uvod u prenos memorijalnog događaja na drugoj obali Save preko puta Jasenovca, gde je bilo jedno od grobišta žrtava, mesto užasnih zločina. Komemoracija je obuhvatila srpske, romske i jevrejske žrtve, nisu pomenute hrvatske, bosanske i čak slovenačke žrtve,........

© Peščanik