Postoje filmovi koje, hteli-ne hteli, moramo gledati, premda znamo koliko ćemo se izmučiti i kakve ćemo ožiljke dobiti – sećanje koje se ne može izbrisati. Takav je recimo bio Šoa Kloda Lancmana (9 i po sati), takav je sinoćni Glas Hind Radžab Kauter Ben Hanija, prikazan u okviru akcije slovenačke javne televizije – deset filmova o Palestini umesto eurosongovskog ačenja. Premijeru u Ljubljani sam izbegla, a sada mi je glas male Hind došao u kuću.

Klod Lancman je na svom filmu o holokaustu radio jedanaest godina. Kauter Ben Hanija, tuniska režiserka, radila je film nekoliko meseci. Lancman je ceo film sveo na intervjue učesnika i svedoka; Kauter Ben Hanija je film napravila kao dokumentarnu dramu. Lancman je dobio nagradu BAFTA i još nekoliko, Kauter Ben Hanija dobila je nagradu Velikog žirija u Veneciji i šest manjih nagrada, zatim u Torontu i San Sebastijanu, kandidovana je za Oskara, i u samo godini dana dobila je još desetak nagrada. U njegovom filmu reč je o šest miliona žrtava, u njenom žrtva je šestogodišnja devojčica, uz nekoliko kolateralnih. Šest miliona Jevreja pobila je nacistička država sa svojim represivnim aparatom, šestogodišnju palestinsku devojčicu, šest njenih rođaka i dva spasioca ubila je cionistička država sa svojim represivnim aparatom. Oba filma ostavila su........

© Peščanik