Lik koga bismo bez teškoća mogli književno definisati kao protopodlaca (Jago, Tartif, Markiza de Mertej, Urija Hip, Smerdjakov), bezustavni Petrov, u svom velikom denuncijantskom i samopromotivnom nastupu na Pinku, priznao je da ima mentalnu blokadu u svom inače delom svetski a svakako regionalno poznatom naučnom opusu, uz to i kao nenadmašni retor, koji bi odoleo većoj grupi blokadera u verbalnom suočenju. Protopodlac nije pravi zločinac, koji može postati negativni junak, već neko ko svaki put iznova i još više iskazuje zlobu i pokvarenost, istovremeno to prikriva i ubitačno deluje protiv svoje žrtve. Ne smeta mu poniženje ni trenutni poraz, on može da čeka da bi svoj pravi lik pokazao kad konačno na račun nekoga dobije položaj, vlast, zvanje i imanje. No, Petrov je do toga došao, ali sa cenom koju ponosno ističe. Možda nikada nije izrečena bolja dijagnoza o srpskom društvu, iz očiglednijeg izvora, i sa mnogo različitih oblika, koji pokrivaju cele društvene grupe, ne samo pojedinca koji izaziva gađenje.

Šta je dakle mentalna blokada?

Mentalna blokada nije posebna psihijatrijska dijagnoza, već opis privremene nemogućnosti da se pristupi znanju, rečima, idejama ili radnji koju osoba inače može da izvede. Čovek zna da nešto zna ili želi da uradi, ali u određenom trenutku ne uspeva da to dozove, organizuje ili započne. Subjektivno se doživljava kao „praznina u glavi“, ukočenost mišljenja ili osećanje da je unutrašnji tok naglo zaustavljen. Sa stanovišta kognitivne psihologije, blokada najčešće nastaje kada su radna memorija, pažnja i izvršne funkcije preopterećene. Radna memorija istovremeno drži mali broj informacija i omogućava njihovo povezivanje. Ako deo njenog kapaciteta zauzmu strah, samokontrola, unutrašnja........

© Peščanik