O Gospodu ima još malo šta da se kaže, otkako ga je Tramp treširao preko svake mere. Svetosavski univerzitet treba da zada smrtni udarac Bogosloviji i univerzitetu, jednako, u domaćim uslovima. Ostaje međutim gospoda, područje koje bi diktator u poslednje vreme, sudeći po učestalosti pripisivanja sebi, želeo da zauzme. Tranzicijske faze njegovog osvajanja čitavog javnog prostora bile su: čudo od deteta/uspešni sin, brižni i strogi otac, pijani pajtaš, branitelj sela pred gradom, spoljnopolitički mađioničar, umorni radnik i, naravno pisac knjige-hita. U svakom slučaju, sin naroda, jednostavnih ljudi, populista po svim tačkama ugovora sa đavolom. Otkuda odjednom gospoda – on sam, pa onda još Orban kao plemeniti gospodin-gubitnik? Reklo bi se da je to granica potpunog odlepljenja, jer njegov narod ništa ne mrzi toliko koliko gospodu.

Orban je svoj diktatorski imidž gradio na prostaštvu i mržnji prema budimpeštanskoj eliti, nikad nije naskakivao na gospodu. Naprotiv, iako je školovan i živeo je u širem svetu, izgradio je imidž prisnog, domaćeg, više seljaka nego građanina, odgovarajuće grubog i opasnog, pravog seoskog đilkoša kome niko ništa ne može. U njegovom tumačenju........

© Peščanik