Zamolila sam VI da mi napiše sonet sa nosećim motivom „dobošari nesreće, bubnjari zla“, koji je u poetskom izlivu na Pinku pred onim što se najviše dere izrekao servisni predsednik SNS Miloš Vučević, opisujući SVE ONO ŠTO NIJE SRPSKO, PA PREMA TOME NI GRAĐANSKO, kako glasi novi džingl na Pinku. Dobila sam dve varijante, jednu mračnu i drugu još mračniju i „mitološkiju“. Navodim obe:

Kad noć se spusti niz umorne krovove,i vetar zatvori prolaze i vrata,dobošari nesreće kroz snovenajave hod nevidljivoga rata.

Na trgu gde se sudbine ukrštaju,gde nema svetla do slutnje i tame,bubnjari zla polako odjekujui srce stežu bez reči i drame.

I razum ćuti — već slutnja sve kaže,u svakom udarcu znak se razotkriva,da nema sile što mrak da ublaže,ni zore koja od njih nas izbiva.

Jer kad im ritam u kostima svira,dobošar nesreće sudbinu dira.

Iz crne zemlje gde koreni pamte,gde mrtvi dišu kroz pukotine tla,dobošari nesreće ustaju kletei nose ritam stariji od zla.

Na pragu........

© Peščanik