15. avgust ostaće zabeležen u istoriji vučimedija: čitav dan nije bilo nastupa diktatora, čak ni u vestima. Ništa šetnja sa lokalnim esenesovcima, pa fabrika u kojoj se na sreću publike ništa ne čuje, pa cenjkanje sa kilometrom asfalta, pa šator sa govorom i pijankom, ždranjem i Bajom (opet se srećom malo čuje), pa na kraju dnevnika još odgovori novinarima – nažalost sve se čuje. Umesto toga, strašna, zevajuća praznina. Dopuna se mogla videti u zalaženju u teme gde diktator mora da uzmakne, od prevrele mržnje, frustracije zbog neznanja i velikog rizika suviše primetne gluposti. Zamenici u tim temama nisu nimalo bolji, panika među nastupajućima više je nego očita, zato su potegnuti najjači atributi – bezustavni Petrov, petrificirani Petričković, bezpadežni direktor Pošte, Lečić Mali Šešelj, i bezumski Brnabić, a o temama univerziteta i tradicije. Ton je dao diktator u svom prethodnom zadnjem nastupu (dream-on!), kad je opredelio šta je petparačko: to je kad devojka daje cvet policajcu. Sve ostalo je kultura, tradicija, prosveta, duhovnost u izvođenju domaćina i porodice, posebno robotske.

Univerzitet je dakle propao zbog blokadera, studenata i profesora, a dokaz je kao Šangajska lista. O tome sam već pisala, jedini........

© Peščanik