Stvar je potpuno jasna – tiranska vlast je došla do zida do koga je morala doći, kao i svaka druga slična njima u istoriji. Pred zidom, represivni aparat (tužilaštvo, policija i sud) se kao poslednje sredstvo koristi za suzbijanje izražavanja kritike prema režimu. Poznato nam je da su od prošle godine u porastu optužbe za pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja, a ovih dana te optužbe dobijaju svoj potpuni zamah, preteći žrtvama nedozvoljenog zvučnog oružja (tzv. zvučnog topa), njihovim pravnim zastupnicima, lekarima, novinarima i analitičarima koji su im pružili podršku nakon protesta 15. marta prošle godine.

Iako nam je jasno da oni koji bivaju pozivani u policiju i tužilaštvo nisu radili ništa do pravu stvar (reagovali na tešku nepravdu), razumljivo je da su ljudi uplašeni da bi im policija mogla zakucati na vrata sa suludom optužbom o pozivanju na promenu ustavnog uređenja. Pretresi i razgovori sa represivnim organima nisu prijatni, oko toga nema dileme. Ipak, ovde ćemo istaći neke činjenice koje bi trebalo da umire građane sa stanovišta potencijalnog ishoda krivičnog postupka za teško delo protiv ustavnog uređenja.

1. Broj prijava i optužbi od 2015-2024 godine

U periodu od deset godina, tokom kojih je SNS sve vreme bila na vlasti, za pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja bilo je optuženo ukupno sedmoro ljudi – od toga čak troje tokom 2023. godine nakon masovnih protesta, odnosno nakon što se represija vladajućeg režima značajno pojačava. Ovaj broj će biti uvećan nakon objavljivanja podataka za 2025. godinu, ali i dalje – broj sudskih postupaka za ovo delo, čak i pod sadašnjim režimom, izuzetno je mali.

Da su građani dosta bezbedni od suludih optužbi, makar kada govorimo o krajnjem ishodu, još više govori podatak o osuđenim licima – od sedam........

© Peščanik