To je mesto na koje Srbija treba da vrati proces kada je reč o tzv. Mrdićevim zakonima. Na to je mesecima ukazivala domaća stručna javnost, Evropska komisija, a od juče taj stav je zauzela i Venecijanska komisija u svom mišljenju. To je ona Komisija – sećamo se – koju su Ana Brnabić i sam Mrdić rekli da će poslušati, jednom kada stigne njihovo mišljenje. Evo njihove velike šanse da ispune datu reč. Stranka koja vlada Srbijom nije sklona ispunjavanju date reči ali stvari se komplikuju – ovog puta, ako to ne učine, izgubiće i nemali novac iz evropskog Plana rasta (1,5 milijardi evra), ugroziti evropske integracije Srbije i time zemlju potencijalno uvući u spoljnopolitičku krizu koja režimu sa već dovoljno problema nikako ne odgovara.

Ali nazad na mišljenje Venecijanske komisije – jer će predstavnici zakonodavne i izvršne vlasti tradicionalno pokušati da nas ubede kako je sve u najboljem redu, a možda i kako su pohvaljeni.

Kada je reč o postupku usvajanja zakona, Komisija zaključuje da je način na koji su izmene zakona usvojene – u kratkom vremenskom periodu, bez detaljne procene uticaja i u odsustvu suštinskog, pluralnog učešća i konsultacija sa nacionalnim akterima – nije u skladu sa evropskim standardima i dobrim praksama u zakonodavnom procesu.1 Komisija upućuje na njene standarde u izradi zakona o kojima smo već pisali na Peščaniku.

Kada je reč o sadržini zakona, Komisija se (mada i nije morala), upustila u njenu ocenu. Nije morala jer je svako rešenje koje je usvojeno u temeljno lošoj proceduri – loše. Do tog zaključka dolazi i Komisija analizom svakog konkretnog rešenja pa preporučuje da se izmene obuhvaćene Mrdićevim zakonima ukinu (stave van snage, otklone), a da se nekadašnja rešenja, usvojena u zadovoljavajućoj proceduri, vrate na snagu.

Jedinu pozitivnu ocenu dobila je ideja da se ubuduće javni tužioci (izuzetno) upućuju u javna tužilaštva odlukom Visokog saveta tužilaštva (a ne Vrhovnog tužioca). Doduše ovo nije bila originalna ideja naprednjaka već samo primena ranije preporuke Komisije koju SNS u prethodnim izmenama nije želela da prihvati.

U preporuci da se sve vrati na staro vidimo novinu postupanja Venecijanske komisije – ona se u dosadašnjim mišljenjima uglavnom držala osvrta na tekst koji joj je podnet na mišljenje, dok se uzdržavala od preporučivanja dobrih ili boljih rešenja. U ovom mišljenju vidimo da se Komisija od takvih preporuka nije čuvala, pa je u svakoj oblasti navela i konkretno bolje rešenje. Kao što smo rekli, to rešenje uglavnom glasi – sklonite novo i vratite staro rešenje.

Možda najviše iznenađuje iskorak Komisije koja u zaključnim preporukama navodi da je tužioce kojima je prestao mandat zbog dejstva Mrdićevih zakona potrebno vratiti u TOK, a zatim pristupiti popunjavanju mesta u ovom tužilaštvu (po principu: izbor umesto upućivanja). Takva preporuka je sasvim sigurno pravična ali nesvakidašnja jer se odnosi na pojedince – što je opet nešto što smo do sada retko viđali u mišljenjima Komisije.

Odnos prema tužiocima kojima je prestao mandat u TOK-u pokazuje da su izvestioci nakon posete Srbiji vrlo dobro razumeli da su meta Mrdićevih zakona bili ne samo tužilaštvo, već i pojedinci u tužilaštvu, a naročito predmeti u kojima ti pojedinci postupaju.

U mišljenju se takođe preporučuje da se prigovori na uputstva nadređenih vrate u nadležnost ukinute Komisije za prigovore, da o prigovorima na godišnji raspored ponovo odlučuje Visoki savet tužilaštva, da se mogućnost upućivanja ograniči na godinu dana i samo u tužilaštva istog nivoa, da se onemogući suštinski uticaj ministra na direktnu tužilačku međunarodnu saradnju, da se izbor vršilaca dužnosti glavnih javnih tužilaca ograniči na godinu dana (bez ponavljanja mandata), da se izbor glavnih javnih tužilaca takođe ograniči na jedan mandat. Zahteva se omogućavanje veće samostalnosti tužilaštva za visokotehnološki kriminal, u skladu sa njegovom nacionalnom jurisdikcijom, a negativnu ocenu je dobila i ideja obnavljanja mandata predsednika sudova. Dakle još jednom da naglasimo – zagovara se povratak na rešenja koja su bila na snazi do januara 2026. godine.

Komisija savetuje Srbiju da pre bilo kakvih daljih promena sprovede temeljna istraživanja o potrebama pravosudnog sistema i uzrocima pojedinih problema, a da onda sprovede i adekvatnu javnu raspravu.

Sve smo to mogli da znamo i uradimo i sami, ali su u strahu Srpske napredne stranke bile velike oči. Tužilaštvo je napadnuto iz svih oružja kako se – tako nam je rečeno – ne bi hapsili ministri i predsednik Srbije.

Sada iz Evrope stiže jasna pravna i politička poruka, nikad jasnija: prekrajanje sudova i tužilaštava je crvena linija koja se ne može tolerisati. Režim sklon lagarijama i obmani se ponadao da će nešto izmuvati, te da će opet provući i kod Evropske i kod Venecijanske komisije.

Nije prošlo i neće proći. Građani Srbije mogu i treba da budu zadovoljni i zahvalni zbog jučerašnjeg pisma iz Evrope. U njemu piše da nismo zaboravljeni, da još uvek nisu odustali od nas i da je sada na nama – građanima i pravosuđu – da konačno preveslamo do evropske obale.

Peščanik.net, 25.04.2026.

Latest posts by Sofija Mandić (see all)

Na početak - 25/04/2026

Vučiću, Orbane - 15/04/2026

Legalistički kraj državnog zločina - 12/03/2026

© Peščanik