U leto 1989. godine, Fransis Fukujama predstavio je svoju viziju kraja istorije. Pošto je liberalno-demokratski kapitalizam najbolji mogući društveni poredak, tvrdio je Fukujama, dalji napredak nije moguć, osim kroz postepenu realizaciju poželjnog poretka širom sveta.

Međutim, taj „kraj“ je potrajao jedva tri decenije i sada smo na suprotnom ekstremu: danas je preovlađujuća ideja da se liberalno-demokratski kapitalistički svetski poredak raspao, zajedno sa svojim složenim pravilima koja garantuju osnovna ljudska prava (sloboda govora, univerzalna zdravstvena zaštita, javno obrazovanje i tako dalje). Zamenjuje ga brutalni novi svet u kom velike ribe jedu male, a ideologije se više ne shvataju ozbiljno, jer ono što je bitno jeste sirova ekonomska, vojna i/ili politička moć.

Tako američki predsednik Donald Tramp nije intervenisao u Venecueli da bi tamo obnovio demokratiju; učinio je to da bi dobio slobodan pristup ogromnim rezervama nafte i ruda u toj zemlji. Kao što je i ruski predsednik Vladimir Putin napao Ukrajinu da bi zauzeo teritoriju i obnovio Veliku Rusiju koja je postojala pre boljševičke revolucije i, u drugom obliku, posle nje.

Preovlađujući pogled na svet je realizam oslobođen svake iluzije i ideala. Ako ste mala zemlja, prihvatite život u strahu. Ako uživate u opscenoj moći imajte na umu da su principi nevažni. U ovom novom post-ideološkom svetu, često se kaže, pale su maske ljudskih prava, poštovanja suvereniteta drugih država i ostalog.

Ali ništa od toga nije istina. Naš postliberalni svet je prožet ideologijom čak i više od liberalno-demokratskog poretka. Trampova MAGA vizija je čista ideologija, čak i ako joj vlastiti postupci svakodnevno protivreče. Stiv Benon, ključni ideolog trampovskog populizma, opisuje sebe kao lenjinistu koji radi na uništenju države.........

© Peščanik