Šta se dogodilo 15. marta 2025. u Beogradu tokom veličanstvenog, celodnevnog gandijevskog protesta više stotina hiljada ljudi protiv ličnog režima vlasti jednog čoveka, najbolje je opisao Marko Miletić, urednik portala Mašina: „Studentski pokret je tada bio na vrhuncu, a predsednik države je svoju poziciju morao da brani bukvalno kopajući rovove i praveći paramilitarno utvrđenje ispred Predsedništva. I to je tada, uz seriju hapšenja i proterivanja ljudi, agresivnu medijsku kampanju protiv svih koji su digli glas protiv režima, ali i uz pomoć novih sredstava kao što je ’zvučni top’, bilo dovoljno da Aleksandar Vučić i njegov režim opstanu.“

Šta je izazvalo skup „15 za 15“, zašto je plan menjan i skup naglo prekinut, uglavnom je poznato. Međutim, posle godinu dana saznali smo više o tome kako se vlast pripremala i šta je planirala za najveći protest u istoriji Srbije kome je, prema Arhivu javnih skupova, prisustvovalo između 275.000 i 325.000 ljudi, uz mogućnost da je taj broj bio i veći. Šta je razlog zbog čega ga studenti i pobunjeni građani nisu pokušali ponoviti ove godine, osim lupanjem i zviždanjem sa terasa od 19:11?

Mnoge su se zloupotrebe Ustava i zakona, kao i različita krivična dela i nepravde, događale u celom periodu vlasti Aleksandra Vučića i koalicije oko SNS-a, a da za njih nije utvrđena bilo kakva odgovornost. Talas masovnih demonstracija nezadovoljnih građana, nakon četvoromesečnih protesta „Srbija protiv nasilja“ i neispunjenih zahteva u leto 2023. zbog višestrukih ubistava u OŠ „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu, u Duboni i u Malom Orašju, nastavljen je u novembru 2024. nakon što se na renoviranoj železničkoj stanici u Novom Sadu obrušila nadstrešnica koja je ubila 16 ljudi. Tim povodom se, odmah posle nesreće, svakodnevno javnosti počeo obraćati predsednik Republike sa različitim protivurečnim informacijama, poput onih da nadstrešnica nije ni renovirana i da je za sve kriva struka, iako on nema nadležnosti ni znanja u ovoj oblasti.

To je doprinelo da se nakon dostojanstvenog komemorativnog skupa u Novom Sadu, deo učesnika uputi do Gradske kuće gde se okupljanje pretvorilo u incident. Dodatna provokacija za takav ishod bilo je smeštanje antiterorističke jedinice u unutrašnjost Gradske kuće, što je izazvalo ogorčenje pojedinaca, od kojih većina nije ni učestvovala na komemoraciji. Različitim predmetima su gađali i oštećivali Gradsku kuću. Taj vandalizam je završen neposredno pred neplanirani dolazak predsednika Srbije u prostorije SNS-a čiji je izlog bio razbijen. On je tu održao govor najavljujući policijsku i pravosudnu hajku na one koji su učinili štetu na Gradskoj kući, pa su, još u periodu pre pokretanja istrage, odmah procesuirani pojedinci koji su energično zahtevali odgovornost za pad nadstrešnice ili stali u zaštitu učesnika protesta.

Kada je posle 20 dana konačno pokrenuta istraga za urušavanje nadstrešnice, makar isključivo kao teškog dela protiv opšte sigurnosti, usledili su fizički napadi i pozivi stranačkim pristalicama SNS-a da nasrću na studente i građane, pa i srednjoškolce, koji su izlaskom na ulice 15-minutnom ćutnjom iskazivali solidarnost i zahtevali odgovornost za poginule. Studenti su ušli u blokadu i postavili zahteve. Vučić je 11. decembra 2024. pokušao javnosti da predstavi da su ti zahtevi – pre svega, objavljivanje sve dokumentacije o slučaju – ispunjeni tako što je on lično na konferenciji za medije ponudio na uvid gomilu registratora. Studenti u blokadi su mu odgovorili da to nisu svi dokazi i da on za ova pitanja nije nadležan.

Nakon nekoliko vrlo posećenih protesta u Beogradu, velike demonstracije su održane „1.2. na tri mosta“ u Novom Sadu, a protestnih okupljanja je bilo i u Kragujevcu, Novom........

© Peščanik