Teško je objasniti izraelsku ekonomiju 2026. S jedne strane imamo rat na više frontova već više od dve i po godine, vladu koja je izgubila kontrolu nad rashodima, više puta izmenjen državni budžet, desetine hiljada zaposlenih kao vojnih rezervista i duboku međunarodnu izolaciju. S druge strane, berza ne prestaje da ruši rekorde čak i u poređenju sa drugim vodećim berzama na zapadu, a i nacionalna valuta pokazuje neverovatnu otpornost: ove nedelje kurs dolara je pao na oko 2,82 šekela, nivo koji nije viđen od početka 90-ih.

Pojedini analitičari ovu anomaliju tumače kao izraz vere ulagača u „otpornost“ izraelske ekonomije. Ali Šir Hever, politički ekonomista i istraživač ekonomije okupacije, izraelske ekonomije i industrije bezbednosti, predlaže opreznost. Diskurs otpornosti on opisuje kao „procionističku i proizraelsku propagandu“ koja pokušava da objasni podatke kroz tvrdnju da „genijalnost Jevreja omogućava da se napreduje i u ratu“.

Prema Heveru, da bismo razumeli izraelsku ekonomiju, slika se mora razložiti na komponente. Moraju se ispitati kretanje novca na berzi, podsticaji stvoreni ratom, državni troškovi i obaveze koji se mere desetinama milijardi šekela skriveni u tabelama i dokumentima ministarstva finansija čije je plaćanje odloženo za neko buduće vreme.

Hever je već u decembru 2025. u intervjuu za Magazin 972 opisao Izrael kao „zombi ekonomiju“. Prema njemu izraelska ekonomija se kreće napred pomoću snage inercije, nesvesna unutrašnjih kriza i skore propasti. Zvanični podaci potkrepljuju ovu tezu. Tako na primer izveštaj ministarstva finansija o izvršenju budžeta za 2024. godinu jasno pokazuje kako je vlada izgubila kontrolu nad potrošnjom: budžet je ažuriran tri puta tokom godine, a na kraju je bio veći za 107 milijardi šekela od izvornog budžeta, što je razlika od 20,8 posto.

Nezavisno od visine izdataka, izveštaj ukazuje na još dublji problem: u njemu piše da je „teško potpuno razdvojiti rashode za finansiranje rata od tekućih rashoda vezanih za izgradnju“. Drugim rečima, rat se u budžetu više ne pojavljuje kao jednokratni izdatak, već se prepliće sa tekućim izdacima države. Teško je reći gde prestaju izdaci trenutnog rata, gde ulaze tekući troškovi održavanja odbrambenog sistema, a gde pripremni troškovi za sledeći rat.

Izdaci države su i 2025. prekoračili odobreni budžet za oko desetak milijardi šekela. Ovaj trend se nastavio i tokom 2026. U medijima se navodi da odbrambeni sistem iziskuje povećanje od 40 milijardi šekela budžetskih izdvajanja u 2026. godini kako bi se očuvala postojeća aktivnost vojske, čak i ako ne bude još jedne runde rata sa Iranom. Takođe, odbrambenom sistemu je potrebno između 90 i 100 hiljada rezervista do kraja godine, u poređenju sa 40 hiljada koliko je prvobitno predviđeno budžetom, uz odgovarajući prenos od preko 13........

© Peščanik