Dok su bez milosti i bez razloga prebijali studente i građane u Valjevu 14. avgusta 2025. policajci nisu imali lica. Bili su bezdušni projekti za nasilje, mada se ispod oklopa nazirala mogućnost da su to ipak ljudi.

Možda ih je tada vodio duh odbrane svakog zločina: samo smo radili svoj posao. Izvršavali smo naređenja!

Zapovest za takvu svirepost mogli su da izdaju: gospodar tamnice, ministar policije i direktor operativnih snaga. Po prezimenima, Vučić, Dačić i Vasiljević. Još neko vreme neće biti poznato kojim komandnim kanalima je tekla naredba, da li je bilo sumnje u njen smisao ili bilo kakvog otpora u okviru slepe poslušnosti. Kakav je bio ton borbene zapovesti: prebiti, osakatiti, polomiti, onesposobiti, rasturiti? Ili su snage za ubijanje boga u ljudima imale poseban, dijabolični rečnik, maskiran poput legionara u borbi protiv Valjeva.

Odakle potiče odanost koja vodi do zločina? Bilo bi prirodno da policajci pitaju sebe ili svoje kolege šta to uopšte rade i kojim su putevima stigli do tako nepovratnog pada. Da je bilo takvih pitanja, neko bi na njih možda odgovorio ili nagovestio da odgovori nisu........

© Peščanik