Gledao sam slike niške tvrđave u plamenu. Verovao sam da tu utvrdu, koja je davno srasla sa gradom i postala njegov grb, ništa ne može da zapali. Tamo, unutar i okolo nje provodio sam i deo svoje mladosti, uveren da se tvrđava čuva sama sa svojim tajnama i zidinama, neuništiva pred generacijama koje dolaze i nestaju.

Na mestu gde je nastajala letnja pozornica, naš profesor istorije Miša Rašković, iz niške gimnazije „Svetozar Marković“, govorio nam je kako su stari grad osvajali najpre Ugri a onda Turci 1427. godine. Današnje masivne kamene bedeme sa bastionima, sagradile su Osmanlije u 18. veku (1719 – 1723). Tvrđava ima 7 strana, 8 bastiona i 4 velike kapije. Najpoznatija je Stambol kapija.

Ovo su ovlašne crte o našoj tvrđavi koja je zasad uspela da preživi sve što je snalazilo. Verujem da će pregurati i vandalsku najezdu naprednjaka, mada to nije sasvim sigurno. Niko od nas, koji bar malo poznajemo to utvrđenje, nije verovao da mu piromani mogu bilo šta.

Dok su oni palili kamen, njihov Neron je vodio raspravu sa kamenom za kupus na placu svog oca Anđelka. Bila je to još neviđena scena sumorne bizarnosti smišljene u bolnom umu. Taj........

© Peščanik