Više puta je policajni ministar Ivica Dačić bio na ovom mestu. I to ne samo kao junak mojih tekstova: čovek je naprosto tema, pre svega kao žrtva ili model neopisivog vlastoljublja. Za položaj na kome jeste, ili za bilo koji drugi, ili za onoga koji mu te počasti udeljuje – spreman je da istrpi sve.

Smešten je u telo hedoniste i vokalnog soliste dvora, često je bio uspešni jeftini zabavljač za gospodara i njegove goste. Njegova estradna hrabrost ili sklonost poniženju, pomogli su mu da slobodno drži mikrofon i zavija, iako ništa ne zna o pevanju. Iza takve pojave dolazi prvi operativac državnog terora. Lomovi kostiju, prebijanja, ulični juriši na građane i bojni otrovi – njegovi su.

Možda bi ova ocena bila vremenom ublažena, da se Dačić ponovo nije raspukao izjavom koja može da ima nekoliko opakih nagoveštaja. Povodom samoubistva policajca Vasilija Lalovića, Dačić je rekao: „Lalovićev čin je plod brutalnih lažnih optužbi i napada blokadera i opozicionih partija na njega i njegovu porodicu. Nije izdržao. Iza njega je ostalo troje dece i supruga…“

Samoubistvo jeste tragičan ishod. Ali i čisto lična stvar i dobrovoljni odlazak u smrt. Uglavnom je suicid nerazrešiva tajna,........

© Peščanik