Jedan od onih koji se skrivao po rupama i katakombama 5. oktobra 2000. godine, svakako je bio i A. Vučić, sada tobožnji predsednik Srbije. Imao je dobre razloge za to, on je pri raspadu Miloševića bio nervozni i razjareni inkvizitor i cenzor, Gebels i Ždanov u jednom paketu. Bio je nosilac mržnje prema svima koji su rušili tzv. crveno-crnu koaliciju. Čudovišni radikalski rasad, fetus koji je tada postajao ovo što je danas.

Možda ne u istoj rupi, ali tu negde se skladištio i Dačić Ivica, takođe neplanirani politički zametak, koji se u konačnoj fazi evolucije pokazuje kao svirepi policijski izvršitelj naloga nekadašnjeg ministra smešnog izgleda a zastrašujućeg garda.

A.V. je bio narodni poslanik u Skupštini Republike Srbije, kada je sa govornice, uz tipični napad besa poručio: „Ubijte jednog Srbina a mi ćemo stotinu Muslimana.“ (20. jul 1995. godine)

Kao ministar u vladi Mirka Marjanovića, poručio je: „Kad-tad osvetiću se........

© Peščanik