Pola je prošlo. Sad treba izdržati još tri nedelje do 25. oktobra. Ni neizvesnijih izbora ni suvišnije kampanje – tako bi se moglo opisati ono što se događa u septembru i oktobru. I, da se ne razumemo pogrešno, odmah treba reći – studenti kampanju rade gotovo bez greške. Ne zato što izgovaraju prave poruke, jer poruke nisu važne za ove izbore, nego zato što su se rastrčali po Srbiji da svojim telima pokazuju da na njih može da se računa. Naravno, kada izađete na ulicu pred ljude, morate nešto i da im kažete, pa onda igrate predstavu – izborna kampanja, i pričate ono što se očekuje da kažete u kampanji.

Samo što je to nebitno: važno je samo prisustvo, ili – da bismo bili dosledni – važna su tela u kampanji. Što se stranaka iz opozicije tiče, njihov položaj je umnogome drugačiji i njihovi resursi znatno su manji od studentskih. I da, nije stvar u tome da studenti imaju više novca; uopšte nije stvar u tome. Studenata je naprosto znatno više, i pošto ih je više sve se u vezi s tim umnožava, i vreme i doseg i sve drugo. Stranke to nemaju, pogotovo ne u toj meri, i zato su prinuđene da se oslone i na medije. To nije dobro, ali im se ne može zameriti što to rade. Ali, i stranke bi morale na takozvani teren, makar tamo gde procene da bi najviše njihovih pristalica moglo da ih vidi uživo.

Možda je čitalac već shvatio šta hoću da kažem. Ovi izbori........

© Peščanik