Zašto je neoliberalizam propao, kako u nacionalnoj tako i u internacionalnoj inkarnaciji? Mnogo detaljnije nego što je to moguće u ovom kratkom eseju, isto pitanje pretresam u mojoj novoj knjizi Velika globalna transformacija: nacionalni tržišni liberalizam u multipolarnom svetu. Postavljam to pitanje i iz ličnih razloga: neki od mojih najboljih prijatelja su neoliberali. Bio je to generacijski projekat zapadnih bejbi-bumera koji su prihvatili i mnogi drugi, na primer ljudi u istočnoj Evropi poput mene, kao i južnoameričke i afričke elite. Moji ostareli prijatelji koji i danas kada se sretnemo pokazuju isti žar vere u neoliberalizam izgledaju mi kao ideološke iskopine iz sveta koji je odavno nestao. Oni ne dolaze s Venere ili Marsa, oni stižu s Titanika.

Kada tvrdim da je neoliberalizam poražen, ne mislim da je intelektualno potučen, u smislu da postoji spreman alternativni projekat koji će ga zameniti. Ne, kao i komunizam neoliberalizam je poražen stvarnošću. Stvarni svet je odbio da se ponaša onako kako su liberali verovali da treba da se ponaša.

Mora se priznati da je taj projekat imao atraktivnih strana. Ideološki i generacijski je vezan za buntovne šezdesete, pa je njegov pedigre nekonformistički. Promovisao je rasnu, polnu i rodnu ravnopravnost. Mora se priznati i to da je naglašavanjem globalizacije doprineo najvećem smanjenju globalnog siromaštva u istoriji sveta i da je mnogim zemljama pomogao da pronađu put do prosperiteta. Čak i osporavani Vašingtonski konsenzus – iako sadrži odredbe koje su preopširne i neke koje su potpuno zanemarene – u osnovi je sasvim solidan program i uključuje dosta toga što ga preporučuje. Između ostalog i zato što nudi pristupačnu prečicu za razumevanje........

© Peščanik