Branko Ružić, socijalista koji je pokušavao da svoju stranku vrati davno zaboravljenim korenima i pripremi je kao snagu savremene levice za delovanje u iole demokratskom društvu, izbačen je iz članstva.

Ivica Dačić, predsednik Socijalističke partije Srbije (SPS) i nekadašnji junoša Slobodana Miloševića, okrutno se poneo prema svom mlađem kolegi i doskorašnjem potpredsedniku potvrđujući da nije spreman za bilo kakav unutarpartijski dijalog, još manje za reforme SPS-a kome preti da ponovi sudbinu nekada velike i uticajne Demokratske stranke.

Proterivanje Ružića posle dužeg potmulog rata obavljeno je po istoj matrici po kojoj je Brozova komunistička partija izbacila Milovana Đilasa i pečatirala sopstvenu autoritarnost. Dok Dačić po receptima Aleksandra Vučića gradi kult ličnosti u svom manjem političkom zabranu, SPS prolazi kroz krizu.

Socijalisti imaju verovatno ideološki najkompaktnije biračko telo, ali stranka koja je imala stabilnih 11-12 procenata se posle ulaska u koaliciju sa naprednjacima srozala blizu ivice cenzusa isključivo zato što se njihova otuđena energija troši na lukrativno učešće u vlasti. Godine koje je levičarski SPS proveo sa konzervativnim SNS-om korodirale su njegov identitet.

Džaba što su socijalisti odlučili da u skladu sa praksom od 2012. samostalno izađu na izbore ne bi li pokazali da nisu privezak svog naprednjačkog koalicionog partnera. Mnogi autentični socijalisti ne bi da glasaju za zajedničku listu sa SNS-om.

Ružić je odluku nazvao lekovitom, ali pitanje je koliko je ona autohtona, a koliko je deo neke tamne postizborne Vučić-Dačić kalkulacije. Nije Informer tek tako dizao (kamuflažnu) buku protiv Dačića – koji........

© Oslobođenje