Srpski general Ratko Mladić (1942.) preminuo je u Hagu, 27.8.2026.

General Ratko Mladić je bio komandant Glavnog štaba Vojske Republike Srpske (1992-1995), a prethodno general Jugoslovenske narodne armije. Za vreme rata u Hrvatskoj i rata u Bosni i Hercegovini, komandovao je nizom ključnih vojnih operacija. Kao komandant srpskih snaga u BiH, sprečio je da se nad srpskim narodom ponove zločini koje su Hrvati i muslimani počinili od 1941. do 1945. godine. Zločinački Haški tribunal je podigao optužnicu protiv Ratka Mladića 1995. godine. Mladić je uhapšen u Srbiji 26.5.2011. od strane zlotvorskog režima Borisa Tadića, a Haškom tribunalu je izručen 31.5.2011. iste godine. Prvostepenom presudom od 22.11.2017. osuđen je na kaznu doživotnog zatvora, što je potvrdilo raspravno veće haškog Mehanizma 8.6.2021. godine, čime je presuda postala pravosnažna.

Sudija Priska Matimba Nijambe iz Zambije, koja je predsedavala Žalbenim većem u Hagu, je dovela u pitanje ključne delove optužnice i dokaznog postupka protiv generala Ratka Mladića. Sudija Nijambe izdvojila je suprotno mišljenje u drugostepenoj presudi. Dok su četiri člana veća potvrdila doživotnu kaznu, sudija Nijambe smatrala je da je ceo postupak bio opterećen ozbiljnim proceduralnim propustima i da bi Mladiću trebalo ponoviti suđenje pred potpuno novim većem. U svom izdvojenom mišljenju, koje se proteže na 40 strana, sudija Nijambe je navela da je odbrana uspela da dokaže sistematsku nejednakost oružja, ozbiljne probleme sa otkrivanjem dokaza od strane tužilaštva i preterano oslanjanje na neproverene i neispitane dokaze, uključujući široku upotrebu "presuđenih činjenica" iz ranijih postupaka. „Imajući u vidu prirodu i težinu pravnih grešaka uočenih u ovom predmetu, za razliku od drugih članova Žalbenog veća, ja bih naredila da se Mladiću ponovi suđenje pred drugim prvostepenim sudskim većem, po svim tačkama optužnice, izuzev optužbe 6, za uzimanje talaca u udruženom zločinačkom poduhvatu“, navela je sutkinja Nijambe. Prema njenom stavu, većina dokaza na kojima se zasniva osuđujuća presuda za Srebrenicu nije dovoljna da se van razumne sumnje utvrdi krivica optuženog. Ona je posebno osporila postojanje zajedničkog zločinačkog poduhvata u Srebrenici onako kako ga je definisala većina, ističući da je odbrana iznela snažne argumente o Mladićevom alibiju u kritičnim danima jula 1995. godine. Sutkinja Nijambe je prihvatila Mladićevu verziju premeštanja do 30.000 bošnjačkih muslimana iz Srebrenice nakon pada enklave, te da je to učinjeno iz humanitarnih razloga. „Shodno tome, ne mogu da zaključim da je bilo kakvo 'prisilno premeštanje' doprinelo zaključku o genocidu ili udruživanju radi vršenja genocida. Kao što ne mogu da zaključim, na osnovu ukupnih dokaza iz spisa da su muslimanske civile u enklavama Srebrenica i Žepa progonile snage bosanskih Srba s traženom posebnom namerom“, napisala je Nijambe u izdvojenom mišljenju. Takođe je zaključila da razdvajanje muškaraca i dečaka od porodica nije nužno imalo za cilj njihovo ubistvo, već je moglo biti deo legitimne vojne provere prisustva ratnih zločinaca. „Nije dokazano da je Vojska Republike Srpske kao celina sprovela visoko organizovanu operaciju masovnih ubistava“, navela je sutkinja Nijambe, dodajući da su takva dela mogla biti delo manjih, neovlašćenih grupa. Jedino se složila sa većinom po pitanju krivice za uzimanje pripadnika UNPROFOR-a za taoce 1995. godine. Na kraju je predložila da se, ukoliko bi se zadržala osuđujuća presuda, kazna značajno smanji. Ovo izdvojeno mišljenje sudije Priske Matimbe Nijambe izazvalo je veliku pažnju u regionu jer je direktno dovelo u pitanje temelje optužnice i dokaznog postupka protiv Mladića. Većina sudija ipak je ostala pri stavu da su dokazi dovoljni za potvrdu prvostepene presude i doživotnu kaznu. Izdvojeno mišljenje sutkinje Priske Matimbe Nijambe iz Zambije, predsednice sudskog veća u postupku protiv Ratka Mladića, je jedan od ključnih dokaza da zločin u Srebrenici nije genocid. Prilikom izricanja drugostepene presude generalu Mladiću, 8. juna 2021., sudija Nijambe je uvažila osam od devet tačaka žalbe Mladićeve odbrane. Sutkinja Nijambe je smatrala da je Mladić kriv samo po jednoj tački otužnice (tački 6.), koja se bavila uzimanjem talaca. Najvažnije je njeno obrazloženje u vezi sa tačkom pet koja se bavi kvalifikacijama u vezi sa zločinom u Srebrenici. Sutkinja Nijambe nije dovela u pitanje da su se u okolini Srebrenice dogodili zločini nad bosanskim muslimanima („činovi osvete i ubistva ratnih zarobljenika”), ali je otvoreno preispitivala pitanje da li je počinjen genocid i da li je zločine uopšte osmislio i naredio Mladić. Sutkinja Napomenula je da je Mladić u svojoj žalbi zadovoljio visoke standarde i ukazao na glavne greške pretresnog veća, prema kojima bi ona usvojila gotovo sve........

© Informer