Kolumna Dragutina Matanovića o plenumašima.

Radikalna revolucija koja se danas u Srbiji promoviše kroz takozvane studentske plenume ne počiva na reformi i pravdi već na ideji rušenja. Ne popravljati – nego spaliti. Ne menjati – nego izbrisati. To je stara, istorijski kompromitovana matrica: društvo se proglašava nepopravljivim, a zatim se nudi „novo“, navodno pravednije, koje uvek počinje nasiljem, a završava se terorom.

U toj matrici nema mesta za duhovnu, ni ljudsku vrednost. Svaka revolucija koja polazi od „apsolutne istine“ neminovno dolazi do zaključka da oni koji se toj istini protive moraju biti uklonjeni. Kao „kočnice istorije“. Kao „klipovi u točkovima revolucije“.

Maksimilijan Robespjer je u vreme Francuske revolucije jasno definisao logiku: „republika vrline“ ne može se uspostaviti bez terora nad njenim neprijateljima. Rezultat su bile hiljade giljotiniranih i društvo koje je, umesto slobode, dobilo strah.

Vladimir Iljič Lenjin je usavršio model – uveo je koncept profesionalne revolucionarne avangarde. Mala, ideološki „prosvetljena“ grupa vodi mase, a „crveni teror“ postaje legitimno sredstvo protiv svih koji ne pristaju na novu dogmu.

Pol Pot je tu logiku doveo do krajnjih granica: u pokušaju da „resetuje civilizaciju“, ukinuo je gradove, obrazovanje, novac – i ubio gotovo četvrtinu sopstvenog naroda.

Josip Broz Tito je još bio najmilosrdniji među njima i surov samo prema Srbima i Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Kao hrvatsko čedo Ante Starčevića, sakrio je istinu o Jasenovcu i u periodu 1944–1945. pobio oko 60.000 Srba, uništivši srpsku elitu.

Svaka od tih revolucija počinjala je sa studentima, intelektualcima, „probuđenima“. Sa uverenjem da znaju bolje od........

© Informer