Kolumna Dragutina Matanovića o značaju govora predsednika Srbije Aleksandra Vučića u Mrkonjić Gradu.

U istorijskom obraćanju prilikom obeležavanja Dana sećanja na ubijene i prognane Srbe u hrvatskoj zločinačkoj akciji „Oluja“, poslednji put u svojstvu predsednika Srbije, Aleksandar Vučić otvorio je oči našem narodu šta mu se ponovo sprema i kako se tome suprotstaviti. Njegove vizionarske reči, kojima na najbolji način štiti Srbiju i Srpsku – dovele su neprijatelje srpskog naroda u stanje histerije.

Prvo, podsetio je da su Srbi najstradalniji narod u 20. veku. Da su posle stravičnih ljudskih gubitaka u Prvom svetskom ratu pomogli „Hrvatima i Slovencima koji su bili na strani okupatora da pređu na pobedničku stranu“. Zla kob ovoga čina ispoljila se u Drgom svetskom ratu kada su nas isti „ubijali nemilice, netremice, sa neverovatnom beskrupuloznošću i neverovatnom bestijalnošću, onako kako ni nemački nacisti nisu radili neprijateljima“.

Vučić je naglasio da, dok su nacističke snage u Zagrebu 1941. dočekivane sa cvećem, o čemu se svojevremeno nije smelo ni govoriti, dotle je Beograd bombardovan 11 puta tokom 1944. od strane saveznika.

Drugo, jasno je obnarodovao da je SFRJ bila međunarodno priznata država, a da su je pre svega Hrvati i Slovenci rasturili i srušili, istovremeno proglašavajući Srbe za agresore. Oni su na samom početku sukoba „očistili gradove, urbane sredine, od Zagreba, Rijeke, Zadra, Osijeka, od stvarne i prave srpske elite“.

Treće, u zverskoj akciji „Oluja“ proterali su nam 250.000 ljudi........

© Informer