Nova kolumna Nebojše Bakareca, poslanik i član predsedništva SNS, govori o tome šta nam je donela vlast lažne Studentke liste.

Pre dva dana u Zagrebu, 30.10.2026. godine, u Hrvatskom Saboru, održana je zajednička sednica Odbora za Hrvate izvan Republike Hrvatske, Odbora za spoljnu politiku, i Hrvatskog nacionalnog veća (HNV) iz Srbije, uz prisustvo Gordana Jandrokovića, predsednika Sabora.

Na sednici su predstavnici hrvatskih vlasti i hrvatske nacionalne manjine iz Srbije, najavili da će od Studentske liste u Srbiji zatražiti garantovanu zastupljenost u Narodnoj skupštini, kao i učešće u izvršnoj vlasti, uz političku podršku Zagreba.

Zahtev je obrazložen principom reciprociteta, odnosno nastojanjem da Hrvati u Srbiji dobiju tri garantovana poslanička mesta, koliko je za predstavnike srpske nacionalne manjine obezbeđeno u Hrvatskom saboru. Sve je prenošeno na Hrvatskoj radio-televiziji (HRT).

„Pokrenućemo pregovore o novom načinu zastupljenosti u vladi i izvršnim organima Republike Srbije“ saopštila je predsednica Hrvatskog nacionalnog veća u Srbiji i istovremeni zastupnica (poslanica) Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) u Saboru Jasna Vojnić. Predsednica Hrvatskog nacionalnog vijeća u Srbiji i HDZ-ova saborska zastupnica Jasna Vojnić rekla je tada da je iz sadašnje perspektive bila mudra odluka hrvatske zajednice da ne učestvuje na izborima u Srbiji, i da podrži SL, jer su izbori bili „referendumska odluka“.

Naglašavam ovo – hrvatske stranke nisu učestvovale na izborima u Srbiji, svojom voljom. Jasna Vojnić živi u Subotici, gde je rođena.

Ona je članica 11. saziva Hrvatskog sabora od 16. maja 2024. godine, kada je izabrana na listi Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) u XI. izbornoj jedinici za dijasporu. Ona je prva predstavnica hrvatske nacionalne manjine iz Srbije koja je ušla u Hrvatski sabor. Pored zastupničke dužnosti, obavlja i funkciju predsednice Hrvatskog nacionalnog veća (HNV) u Republici Srbiji.

Zahtev za tri poslanička mandata u Skupštini Srbije, za pripadnike hrvatske manjine je ponovila i naglasila i predsednica saborskog Odbora za Hrvate izvan Republike Hrvatske Zdravka Bušić.

Ona je poručila je će Zagreb insistirati na primeni principa reciprociteta u političkom predstavljanju nacionalnih manjina.

„Neumorno ćemo raditi sve dok hrvatska nacionalna manjina u Srbiji ne bude imala reciprocitet„ izjavila je Bušićeva.

Prema njenim ranijim izjavama, konkretan cilj je da hrvatska nacionalna manjina dobije tri garantovana poslanička mesta u Narodnoj skupštini Srbije, po uzoru na položaj srpske zajednice u Hrvatskoj, koja u Saboru ima tri zagarantovana mandata.

Takvo rešenje podrazumevalo bi promenu postojećeg sistema parlamentarnog predstavljanja u Srbiji, koji nacionalnim manjinama omogućava učešće na izborima pod posebnim uslovima, ali ne predviđa unapred rezervisana poslanička mesta za pojedinačne nacionalne zajednice.

Postojeće rešenje u Srbiji je u skladu sa evropskim standardima. Takvu stvar EU, OEBS i ODIHR nikada nisu tražili od Srbije. Problem je i u tome da eventualno uvođenje garantovanih mandata, ne bi moglo da važi samo za hrvatsku nacionalnu manjinu, već i za ostale nacionalne manjina u Srbiji.

Zbog čega nema osnova za bilo kakav „reciprocitet“?

Prvo, većina država u Evropi nema zagarantovana (rezervisana) mesta u parlamentu za nacionalne manjine, niti posebne olakšice (Francuska, Italija, Austrija, Grčka, Holandija ,Španija, Švedska, Finska, Češka, Slovačka, Bugarska, Ujedinjeno Kraljevstvo, Irska, Portugal, Estonija, Letonija, Litvanija). Srbija, Poljska i Nemačka imaju posebne olakšice za manjine, iako im mesta nisu ustavno garantovana. Zemlje koje imaju ustavom ili zakonom striktno........

© Informer