Na stranu to što je taj, mojim Požarevljanima nekada poznati sugrađanin, svojevremeno uzimao pare od te “mrske vlasti” kao promoter turističkih potencijala jedne lokalne samouprave. To je stvar obraza. Ili ga imaš ili nemaš. Poenta je nešto drugo. Takvi kao on uvereni su da u Srbiji ne postoje ljudi kojima je njihova zemlja važna i kojima interes nije na prvom mestu. Može biti da je to i lična projekcija, jer upravo takvima je njihov interes najvažniji. Za njih su ove stotine hiljada ljudi, koji se mirnim šetnjama protive blokadama i traže da normalno žive, ili oni koji javno osuđuju blokade ulica, škola i fakulteta, samo “plaćenici, sendvičari, potkupljeni, ucenjeni, botovi...) . Takvim mrziteljima svih koji nisu kao oni obično ispričam anegdotu o slavnom violinisti, upravniku Narodnog orkestra Radio Beograda, Vlastimiru Pavloviću – Carevcu, koji je rodom iz istoimenog sela kod Velikog Gradišta. Kolumne

Nebojša Bakarec: Podrška pretučenoj Sandri Božić!

Užasnut sam! Najoštrije osuđujem fašistički fizički napad na dragu Sandru Božić, koju je napala nepoznata blokaderska osoba na motoru, udarala je u glavu, čupala za kosu i grebala po licu.

01.10.2025

17:22

Kolumna Zorana Đorđevića: Maskiranje Srbije - Zapisi jednog prijatelja

Kroz istoriju, pažnja sveta ka malim državama nikada nije slučajna.

18.09.2025

12:22

Užasnut sam! Najoštrije osuđujem fašistički fizički napad na dragu Sandru Božić, koju je napala nepoznata blokaderska osoba na motoru, udarala je u glavu, čupala za kosu i grebala po licu.

01.10.2025

17:22

Kroz istoriju, pažnja sveta ka malim državama nikada nije slučajna.

18.09.2025

12:22

Posle rata bio neki prijem kod Tita na Belom dvoru. Okupili se političari, razne visoke zvanice. Carevac svira sa svojim orkestrom. Završi se protokolarni deo, a veliki majstor violine ostane negde u ćošku sa muzičarima. Vidi to Moša Pijade sa druge strane sale, pa budući da je znao Carevca još iz predratnih komunističkih dana, pozove ga da se pridruži njemu i njegovom društvu. A, ovaj mu odgovori - “Ne mogu, Mošo, jer ako stanem pored tebe, misliće ljudi da mi nešto treba. A, meni ne treba ništa.”

I to je to. Carevcu, osim njegove muzike, nije trebalo ništa drugo. Nikakav novac, nikakvi položaji, nikakve političke funkcije. Takvih ljudi, iskrenih, nepotkupljivih, časnih patriota, bilo je i biće u svim vremenima, zemljama i sistemima. I ja ih imam u svom okruženju, među prijateljima, poznanicima, čak i nepoznatim ljudima koje svakodnevno srećem, iz raznih društvenih slojeva, a koji su čvrsto uz svoju državu. Taj patriotski duh, u jednom teškom istorijskom trenutku definisao je tadašnji predsednik SAD Džon Kenedi, porukom - “Ne pitaj šta tvoja zemlja može da učini za tebe, pitaj šta ti možeš da učiniš za nju.“ Tu veliku misao ni onda ni danas ne mogu da razumeju i slede samo oni čija su životna načela suprotna od nje. Oni koji su zaslepljeni mržnjom prema sopstvenoj zemlji i narodu, koji u svemu traže ličnu korist, kojima je najdraže zveckanje srebrnjaka u kesi i koji bi sutra menjali........

© Informer