Mojkovačka bitka predstavlja jedan od najslavnijih događaja u srpskoj i crnogorskoj istoriji. Vođena je na Badnji dan i Božić 1916. u okolini Mojkovca, kada je Vojska Kraljevine Crne Gore, iako brojčano i tehnički nadjačana, uspešno zaustavila austrougarsku ofanzivu i time omogućila srpskoj vojsci proboj preko zavejanih planina Crne Gore i Albanije do jadranske obale. Mojkovačka bitka je ostala simbol vrhunskog vojničkog čojstva i junaštva. Simbol ujedinjenog srpstva.

Zahvaljujući ovom otporu, glavnina srpske vojske, kralj Petar I i prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević uspešno su prešli na albansku obalu, odakle su evakuisani na Krf, da bi kasnije formirali Solunski front i oslobodili otadžbinu. Ne zaboravimo – decenijama je Srbija svoju braću iz Crne Gore pomagala, sve do ujedinjenja 1918. godine. Posle pobede Srbije u Prvom svetskom ratu preci današnjih Crnogoraca i Srba u Crnoj Gori smatrali su Srbiju svojom državom, a srpski narod svojim narodom.

I kako smo od „dva oka u glavi“ i dva bratska naroda došli do antisrpstva Milojkove Crne Gore? Davno je to počelo. Posao na rasrbljavanju Crne Gore otpočeo je ustaša Sekula Drljević. Ali Komunistička partija Jugoslavije i titoisti odigrali su ključnu ulogu u institucionalizaciji crnogorskog identiteta. Oduvek je bilo jasno, i na tome je veliki Njegoš insistirao – biti Crnogorac je regionalno shvatanje, a biti Srbin etničko i kulturno shvatanje. Oduvek i zauvek. Antisrpske komunjare su Crnogorce, kroz sisteme svoje totalitarne komunističke države, školstvo i ustavni poredak, definisali kao zasebnu naciju. Tako su posle 1945. nastali Crnogorci i što je još........

© Informer