Избори би требало да буду празник демократије, прилика да грађани одлуче ко ће управљати државом. Умјесто тога, они се све чешће представљају као посљедња битка. Како смо дошли дотле да се од нас не тражи да бирамо, него да се плашимо погрешног избора?

Некада су се политичари широм свијета надметали програмима и обећањима. Данас се све чешће надмећу страхом. Бирач тако од судије који процјењује резултате постаје талац избора. Више се не пита ко нуди боља рјешења, него ко представља мању опасност.

Економска несигурност и раст трошкова живота створили су плодно тло за такву политику. Лакше је уплашити људе, него им објаснити како ће им живот бити бољи. За најаву катастрофе довољно је оптужити........

© Glas Srpske