Могу ли они који владају партократијским системом постати његови реформатори? Историја није само запис о ономе шта се догодило. Она је понекад и свједочанство о људима који су у пресудним тренуцима имали храбрости да надрасту сопствене интересе.

Једни владари иза себе остављају снажне институције, други рушевине, а многи тек изблиједјеле портрете на зидовима некадашњих кабинета. Историја не мјери њихову величину дужином владавине, већ вриједношћу онога што су оставили своме народу.

Пред Републиком Српском стоји питање које превазилази уобичајену подјелу на власт и опозицију: може ли се постојећи политички систем суштински промијенити, а да иницијатива за ту промјену потекне управо од оних који њиме управљају?

Одговор можда треба потражити у историји, тој великој учитељици чије лекције човјечанство тако често заборавља. У Европи XVIII вијека, под утицајем филозофије просвјетитељства, појавио се феномен просвијећеног апсолутизма. Владари попут пруског краља Фридриха II, аустријског цара Јосифа II и руске царице Катарине II настојали су да апсолутну власт искористе за модернизацију државе, развој образовања, науке, правосуђа и привреде. Њихова политичка филозофија могла би се сажети у познатој формули: "Све за народ, али без учешћа народа". Био је то необичан историјски парадокс. Апсолутни владар, који није зависио од изборне воље грађана, могао је показати више реформаторске одлучности од многих каснијих демократски изабраних политичара. Наравно, просвијећени апсолутизам није био демократија. Његова суштинска слабост била је у томе што је судбина народа зависила од мудрости и карактера владара, а не од снаге институција. Ипак, оставио је важно питање: може ли човјек који посједује велику политичку моћ ту исту моћ искористити да ограничи самовољу власти? Може ли владар постати градитељ поретка који ће надживјети и њега и његову вољу?

Средином XIX вијека у Сједињеним Америчким Државама био је дубоко укоријењен такозвани spoils system - систем политичког плијена. Његова логика била је једноставна: побједнику припада плијен. Избори су постајали политичка........

© Glas Srpske